Prozor otvorih
da mi čistoću visina
kapi unesu.

Oči otvorih
da me krikom
munje pozovu.
da s nebom grmim,
sa zemljom žedno pijem.

Dat Eropejcin triba dosta ića,
svakome otok, evo, "uzmi, molin",
prajca za Božić, puno, puno pića:
poij i popij, um ti tako solin!

Odavno znamo: preci njini trli
narode stare u novomen svitu,
rušili, krali dok nisu in strli
dušu i tilo i dicu u cvitu.

Ne pada kruška daleko od kruške,
pa zato kažen: kad nemamo zlata,
dajmo in svega, al' čuvajmo puške:
tribat će skinit sve mlinove s vrata.

Tako ja pivan uz čašicu vina.
Hrvat je, znaden, izdržljiva stina.

Soneti iz hrvatske brazde, Zagreb, 2012.