09.12.2009., srijeda
Moj štitonoša humor
|
Humor je stvarno divna stvar. I smisao za humor, te percepcija bizarnih i smiješnih stvari je super sposobnost. Duhovitost je čak stepenicu iznad. Mogućnost ne samo prepoznavanja, nego i kreiranja zabavnih momenata je nešto što ja štujem ispred svake druge ljudske karakteristike, i u čemu uživam više nego u bilo čemu. Bez problema bi proveo život sa ženom koja bi me nasmijavala, pa taman da neki drugi aspekti odnosa ne funkcioniraju ili da mi je recimo ružna ko kurac il nije moj tip. Jebo bi sve okolo ikad, ali proveo bi život s njom. Ali opet, minimum zahtjeva za upravo tim načinom komunikacije mora postojat. Nebitno zapravo. To je moj feler. Ili nije feler, nebitno. Možda i lažem. Možda zapravo želim da bude mala brinetica golemih dojaka lijepog viskoziteta i oblika, te da je poslovna žena koja nosi hranu na stol. A ja neradnik sviram. To je scenarij koji si mogu zamislit isto tako. A možda samo da mi kupi civic type r. Ne znam. Eto, sad vidite koliko kriteriji zapravo ne postoje. No, što htjedoh reć. Humor kao štit, kao filter. Upoznao sam dosta duhovitih ljudi u životu i uvijek su u mom svijetu imali prednost pred svim ostalima. I uvijek su to, bez obzira na spol, bili interesantni odnosi sa nekom vrstom posebnog prepoznavanja, ali koje nikad nije ušlo u domenu dubljih rasprava o nekim stvarima osobne prirode. Zapravo uvijek bi stalo na jednom nivou, bilo da se radi o dugogodišnjem prijateljstvu, zaljubljenosti ili kojem god tipu odnosa. Prema mojem saznanju, stvarno duhoviti ljudi koriste humor kao filter ili štit od svega kaj ih jebe. Ali apsolutno svega. Ja to ne činim. Moja karmička sestrica to ne čini. I ne razumijem to. Meni je svič od zajebancije do ozbiljnog razgovora užasno funkcionalan i događa se u sekundi. I ne vidim zašto bi morao bit rob linije manjeg otpora. Zabave. Da se razumijemo, već sam rekao da mi je to no1 stvar ikad i da to najviše cijenim, ali zaboga, zašto uvijek? Čemu? Da li ružne stvari ili stvari kojima treba posvetit ozbiljnu misao ili dijalog to prestaju bit ako ih slomimo provlačeć ih kroz prizmu humora. Ich don't think so. Da nije 5 ujutro i da nisam popio toliko kava, sročio bi ovo puno bolje. Ali s obzirom da jest 5 ujutro, a kava je mnogo, nit mogu nit želim to bolje sročit. Zašto filtrirat strah, nelagodu, želju za bijegom? To su sve jako kvalitetne i dobre emocije iz kojih se može puno naučit i puno dobit. Većina duhovitih ljudi koje sam upoznao, slomljena je nečime. Počevši od članova moje obitelji, na dalje. Nagledaš se toliko ružnih stvari, da moraš napravit nekakav filter. Ali da, procesiraš ih i odvajaš domene. I ako ti se plače, plačeš. Ne zadržavaš suze tražeć mentalnu digresiju koja te čini čovjekom bez slabosti. Ako se bojiš, jebeno umreš od straha i kažeš da se bojiš. Vičeš da se bojiš. I slomiš to. Ne čekaš da vrijeme prođe i da se smiješ unatrag, zaboravljajuć emociju koju si pritom osjećao. Zagrliš ju jebeno i jebeš joj mater. Ja sam do večeras htio komunicirat s nekim jer sam mislio da se kužimo. I onda sam skužio da se ne kužimo. I instant sam se osjećao najbolje ikad. Jer to prepoznavanje i dijeljenje informacija i emocija i svega je toliko debilna stvar. Pogotovo ako toliko toga još moraš reć sebi. |