02.07.2004., petak
Kako sam se neuspješno pokusao samoubit.
|
...i vjerojatno dobio upalu pluća. Ovak. Meni je iskreno, ali iskreno pun kurac zivota. Mislim, ja se mogu super zajebavat, bit odlican sebi a i drugima na momente. Ali cinjenica je da je mene stvarno lakse podnosit te voljet s distance. Ono kaj hocu reci je da sam sam. I to potpuno. I sad, kak sam prozivio 26 godina sranja, ne da mi se više, jebeš mu mater, budimo fer. To tko je kriv, nije bitno. Takav sam kakav sam i ne budem se mijenjao. Ja volim za sebe mislit da sam idealist. U prevodu na hrvatski to je imbecil. Ili na bilo koji svjetski jezik zapravo. Veceras me odjebala zena za koju ja brijem da je bas to. Ono, to nekaj kaj nalazis jednom u zivotu i nikad vise. Ona je navodno brijala to isto za mene, ali naravno, samo se zajebavala sa mnom jer, boli nju kurac. Ima decka, ima zivot, ima sve ono kaj ja ne posjedujem. Bilo je zabavno, slagali smo se, sve 5. ne krivim ju, događa se. Ali onak, razmisljam si ja. Reko jebote. Ja fakat toliko toga imam za dati, a malo je ljudi koji te stvari opce smatraju konkretnima. Ma kurac malo, nema ih. Svi su u materijalnom. Ja to ne kuzim, ponavljam po x-ti put. Jebiga, zal mi kaj ne kuzim. A ona nije. Nije opce. I sad, ja popizdim. Reko, nemam nikaj. Ali da bude jasno, ja fakat nemam nikaj. Nemam dom, nemam prijatelja, nemam nekog ko me voli, nemam bas nis. U velikoj mjeri sam si sam kriv, od mnogo ljudi sam odbio te stvari, jebiga. Ja sam picky pička valjda. Ni, isto tako sam rekao da se nemrem mijenjat. I tak, pricam ja s njom i frendicom, reko, curke, idem se ubit, ne da mi se vise. One kao nekaj njanja nemoj ali vise kao, ok jebiga. Jedna zivi 5 minuta od mene. Frendica. Da li je reagirala? Ma je moj kurac. Ocito s pravom. Nedosljedan sam. Ali bar sad znam da trebam pazljivije birat prijatelje. Mislim, sjedila je doma za compom, toplo, ugodno, kaj bi se ona sad dizala i rekla mi osobno da to ne treba napravit. Ma nije bitno. Moze mi i poruku poslat. Vidite, da meni netko tak javi da ce se ubit, da je u jebenoj italiji a ja nemam prijevoz, ja bi jebeno trcao do tamo dok ne bi kolabirao. Puzao bi. Preplivao koje god more oces. Ali ljudi nisu takvi. A-a. I tak, krenem ja van, lagana kisica paducka, reko idem po pive, pa na nasip. Tam cu si popit par piva, popusit par pljuga i fino se hitit u savu. Jebemti mater, poludio sam. Prije nego kaj sam uspio izac iz kvarta kisa je pocela tak padat da sam mislio da cu poginut. I tu frendica (treća) javlja kak pada kiša. Ona mi je inace jako jako draga pa sam njoj isao javit da cu se samoubit iako znam da nemre doc nikam jer ne pozna grad. Za nju vjerujem da bi cak i dosla. Luda ko kupus, zato ju i volim. Uglavnom, nazvala me, pa sam ja imao krace izlaganje o tome kak nema sanse da cu se ja ikad uklopit jer ljudi mojih bioloskih godina ili sljakaju ili odu u kurac. Ja sam ova druga skupina. I tak, pricali smo dosta a onda nas je prekinulo. Tu sam ja vec bio kod nasipa, spojeban od brutalnog pljuska toliko da to jednostavno nije istina. I tak, spustam se dole, kopriva me oplete po celenki, reko kurvo usrana, ubit se idem, odjebi, pusti me. Neke sad poruke od frendice da joj nemoj se ubit. Znate vi koja je uvreda kad ti neko porukom ide objasnit da ono, nemoj se ubit a ti tu osobu smatras jednim od najboljih prijatelja? Tesko je, racuni su veliki, tesko se zivi. Mora se potrosit samo za poruku. Nema sanse da se slucajno nazove, a da dođe potražit suicidalnog prijatelja, mislim da bi joj se svijet srusio. Svaki dan nekaj novog naucis. Sjedim ja tak na nasipu, promrzo ko picka i pijem pivu. I tak cugam jos jedno pol sata, imao sam pljuge, sjedio sam na nekom kamencicu. I pogledam dole i skuzim da je tam di sam se ja htio hitit totalni plicak. Reko mrš u tri pičke materine. Pođem fino gore, na most i pocne jos sedamnaest puta gori pljusak. Stojim nasred mosta i brijem si «stari, ovo nije nikakav dan za ubit se, gle kak je grdo». I skužim da je fakat grdo jebote, kome bi se dalo hitit u savu po takvom vremenu? Popizdil sam. Pogledam prek puta i skuzim da auti idu. Reko stari, ajmo doma, nema sanse da se ubijes dok je ovak jadno vrijeme. E, nemrete vjerovat da iz platnenih tenisica možete izlit vodu. Uglavnom, dođem ja na traku prek puta i krenem stopat. Pljusak mi jebe milu krvavu majku i jebeno mi je zima a niko mi nece stat. Mislim, nisam se opce uzrujavao kaj je najgore. Poslije sam se poceo uzrujavat. Hodam ja tak prema rotoru i stopam i nikaj. Dok nije naletio autobus za botinec. Reko to buraz. To. Frajer me hitil do rotora, jos smo pricali o tome kak je zajebano dok ti se zaliju svjecice u staroj škodi i kak budu podrumski stanovi imali grdih pizdarija sutra. Ostavil me tam i ja sam nastavio hodat prema doma. Pun kurac mi nitko nije htio stat a ja sam hodao po rubu ceste, tam di je voda ono, tri centimetra minimum duboka i jebo im mater. Par puta su me fino zalili ali reko dobro, kaj onda. Onda mi je stao neki kit iz splita. Koji car. Koji jebeni car. Namocio sam mu kompletni auto, sve. Ostavil me doma. E, sad. Kad sam usel u stan izlio sam vodu iz platnenih tenisica. Nemreš vjerovat da fakat moš izžmikat gaće. A možeš, bez beda. Otišao sam se istuširat. Kita mi je do onda poprimila crticke proporcije i zabrinuo sam se. Pogledao sam u ogledalo da nemam možda i cetiri prsta i kljun. Nisam imao. Ali sam imao tako malen penis, da je bilo koji deminutiv od pimpek bio pretjerivanje s velicinom. Da, smežurao sam se. Uglavnom, ovo je sve trajalo par sati. Ljudi su se vani zabavljali, ovo ono, neki su sanjali lijepe snove, neki ružne, a ja se nisam uspio ubit. Što ne znaci da necu uskoro. Jer sve je ovo samo velika kurceva laž. Živite apstrakciju koju ja odbijam živjet. I time sam etiketiran. I ne, ne budem nasao nekoga i ne, ne budem odjednom imao nekaj vrijedno u životu. Jer to tako ne ide. Ali znam jednu stvar. Nikad, ali nikad više se ne idem bacit u savu po kiši. Ako zbog niceg, zbog toga jer, ako i uspijem ne želim da netko vidi taj mali, mali pimpek. |