Ne znam zašto ovo pišem, ni koji mi je vrag, ali eto, malo razmišljanja daje inspraciju.
Pred nešto više od godinu dana upoznala sam jednu odličnu osobu. Moju sadašnju najbolju prijateljicu.
Preko nama dragih osoba, upoznajemo još više dragih osoba, i dugo je bilo tako, ali sada je stalo.
Sve koje upoznam, ona ih upoznaje samnom. Sve što proživljavam, proživljava i ona samnom.
Sve što ona proživljava, ja proživljavam s njom.
Svaka radost, svaka glupost, svaka suza, svaka bol, svaki udarac, svaki smješak, sve zajedno proživljavam s njom.
Nije bilo nikakvih svađa, samo jedna, ali kratka i bezvezna. Neće se ponovit.
Ona je moj anđeo. Netko kog mi je Bog poslao da sve proživljava samnom, nekog kog ću voljeti kao
nikog, netko tko nije samo običan prijatelj kojeg ćeš izgubit zbog nekakvih svađa,smicalica ili zezancije.
Ona je posebna. Nije kao druge osobe. Razumijem ju, razumije i ona mene.
Baš takvu osobu tražila sam dugih 16 godina. A sada je evo, pored mene.
Ne idemo ni u istu školu, ni u isti razred, i to nam trenutno otežava probleme, ali držimo se
i ne damo da nas drugi rastave. Jer i da hoće, neće im to uspjet.
S njom problemi nisu tako strašni. Jedinice nisu takav bed,a petice su prolaznost. :D.
Pre dobro ju poznajem, i ne želim da to nestane samo tak'.
Znam, bit će još puno prijatelja, ali nijedan neće biti kao ona. :)
AniČ, volim te najviše. Drž se. <3



Ako odeš zauvijek, otići će i dio mene. Zauvijek.

02.09.2007. kreiran blog.
13.09.2007. prvi post.
Puno doživljaja, puno iskustva,
puno prijateljstva i poznanstva,
puno sreće i tuge, puno ljubavi.
I nadam se da će biti još puno toga.

Draga klupska kolegice, sretan rođendan
i sve najbolje. < 3

Dragii čitatelji, sretna nova školska godina. ;)

Falling in love. < 3