Etnoseksualac u raljama života
07.10.2005., petak
Osamnaest godina poslije
Jesam ikome rekao da mrzim svatove. Mrzim tu masu što se valja u tijesnim kompletićima ispod kojih se naziru valovi, veliki i prijeteći, mrzim tu ciku raspomamljenih kućanica, ta znojna tjelesa koja se gibaju uvijek u ritmu drugačijem od pjesme, mrzim sve proizvođače pudera koji redovno subotom ujutro trljaju ruke. Kao po pravilu zareknem se sebi da me nikakva raspomamljena spodoba više nikad neće odvući na plesni podij napravljen od najjeftinijih keramičkih pločica ali uvijek me zajebu." Ajde ajde idemo plesat"..kriču potomkinje Džingis-kana i Tamerlenka. I dok si reko keks..evo mene u središtu događaja ..masa se valja oko mene kriče i poskakuju siluete, cere mi se u facu i što je najgore..pjevaju. Totem od mog tijela se izvija u grču očajnički pokušavajući da izbjegne katastrofu ali one to shvaćaju kao iskonski ples i tek se onda raspomame. Jesam ga malo prisra..naravno da jesam ..to mi je gušt. Zato više volim sprovode. U njima ima puno više dostojanstva.A ovaj put neće..ne..zavuko sam se iza dva stupa tako da konobar jedva pronašao. Tiho sam mu rekao da mi kriomice donese par piva i da hoda na prstima. Namignuo mi je i rekao..."nemaš problema stari..posle ću doć da ti pravim društvo". Kako je bilo lijepo gledati u masu iz sigurnosti moje male zemunice. Na podiju se događala katastrofa u rangu omanjeg tsunamija. Već pri okupljanju opazio sam par zvijeri u tijesnim haljinama. Ove će večeras doći nekome glave..šapnuo mi je moj urođeni instinkt veterana svatovskih Golgota. treba se držati podalje od njih. Niz tijelo se cijedila nirvana. Blaženi osjećaj ništavila i beskonačnosti. Valjajuća masa se pretvorila u močvarnu izmaglicu, krokodili su bili u vodi i trgali plijen u čoporima a ja sam bio vanka..na sigurnom. Jedna silueta se izdvojila i prilazila mi čvrstim korakom. Žena u najboljim godinama....ide drito na mene i smiješi se. Poznata faca, malo načeta vremenom ali isti onaj smješak i onaj tempirani hod. Raširila je ruke kao da se veseli.. - Čovječe sto godina je prošlo.. - Meni se čini i više.. - Šta ima kod tebe..jesi se oženija.. Naravno da sam progutao knedlu. uvijek se pripremam na ta stereotipna dosadna pitanja al uvijek me zaskoče..Smišljao sam nešto jebeno originalno i pala mi je na pamet genijalna isprika. - Nisam ima sriće u ljubavi... nasmijala se cijelim tijelom. Pametna cura uvijek je imala mota za cinizam - Ka da ja jesam.. - Al si se bome udala.. malo se uzvrpoljila ko da se pravda... - Dobro izgledaš čovječe... - I ti..niko ti ne bi dao 45. pokazala mi je srednji prst smijući se.. - Uvik si bija lud..i bezobrazan..i čudan. pokazala je rukom na podij - Ono je moja gora polovica - Onaj trapavi što hvata svaku aždaju na podiju. Nema mota. Što ga ne naučiš plesat. Sićam ga se isprid škole..kad se mota na Ziku onako krupan i smotan ka medvid na biciklu. munula me u rebra.. - Jebi se..kad se samo sitim da sam ga izbjegavala godinama. A bija je napastan ajme majko. - Upornost se isplati. Ko će vas žene razumit. Držite se ko carice a onda se udate za zadnjeg klipana. spustila je pogled - Tebe sam volila.. sjetio sam se stotina špartanja posle škole niz Balkansku pa dole do Prime. Ja sam produžava u varoš a ona je skretala u Spinut. Uvik bi se čekali i uvik smo samo rekli "bog" pravio sam se iznenađen. .- Nisam to nikad primjetio.. - Čekala sam dan kad ćeš me poljubit..nešto reć..mrzila sam te. I sad te mrzim. - Bila si najzgodnija cura u školi. Svi su te htjeli. Nisam se usudio. - Kukavico.. - Jebi ga.. - Nisi mi tija dat gušta.. - Ma nije to.. jebemumater mora postojati izlaz -Bija sam smotan. - Čudan..šutljiv i tajanstven. Netipičan. pucnula je jezikom i napravila facu -I naravno zgodan. - Uff.. - Pizdo - Jednom sam te zagrlija ..na košarci.. sićaš se.. smijala se ko luda - Sićam se..doli u Spinutu u dvorani.. - Pisala si mi u vojsku..al uvijek same gluposti.. opet je oborila oči - Nedostaja si mi..puno..nemam pojma..tila sam te.. - Jebiga.. postalo je neugodno..sjetio sam se dopola popijenog piva.. - Imam sina..petnaest godina ima.. - nemoj me jebat.. bacio sam pogled prema podiju.. - Nadam se da je na mater. - I je...cili.. - Tu si u Splitu.. - A di ću bit..a ti.. - U Zagrebu..jebiga. - Lipo.. - I nije baš..al svejedno.. već je postalo sve blamaža..i ona zna momenat.. - Idem ća..ukrotit onu svoju neman. Još će ga kolpat.. - Ajde. Pozdravi ga.. - Znaš da neću.. - Znam..zajebajem se.. - Baš mi je drago da smo se vidili. Ustvari nije.. bila je ozbiljna, i sjetna i ukočena. - Ne znam šta bi reka.. - Nemoj ništa..čemu. Tišina od par sekundi je jebena stvar. Zašto ta muzika ne lupa jače kad je čovjek stvarno treba. - Možda se opet vidimo..jednom.. - Ko zna.. - Čuvaj se..to si uvijek znao.. - Oću..ne boj se.. Otišla je. Malo sporija i malo pognutija nego je došla. Tak njezinih potpetica je još dugo zvonio u ušima. Pogledao sam na sat. Tek je ponoć. Ne vjerujem da ću izdržati do zore. Uostalom niko neće ni primjetiti da me nema. Ovdje je postalo neizdržljivo. Potegao sam ostatak iz boce i promrmljao sebi u bradu..genijalnu zamisao.. " idem se upucat". |
