I'm Eyem

Ponedjeljak je. Fuj. Fuj. Fuj.
Na mobitelu obično imam aktivirana 4 alarma. Prvi se zove "stigneš izgledat ko čovjek", drugi je "možeš ti to", treći je "digni se il ćeš izgledat ko govno" i četvrti je "daj se hejtaj". Normalno da sam se unatoč svim upozorenjima digla na "daj se hejtaj". Al se ne hejtam, stigla sam se srediti, imam friško opranu kosu i nalakirane nokte i rekla sam sama sebi da ću se ispljuskat kad sljedeći put kažem sa nešto ne mogu. Za ime Božje, bila sam sposobna dizat se ujutro bolesna like a dog i odlazit na posao, preživjela sam upalu pluća i živim unatoč tome što imam tri neizliječive bolesti, preživjela sam lomove i padove, udarac u stol s malim nožnim prstom, ubode u oko tušem za oči i naučila sam programirati. Da, po zanimanju sam programer. Ali eto, moj komp je sranje. Kak ide ono, postolar bez cipela, frizer bez frizure...?!
Moj komp radi kad on odluči da mu se radi. Jučer sam cijeli dan pokušavala popravit mrežu i uspjela sam nakon cca tri sata? Tri sata u kojima sam opsovala sve po redu i prečesto uključivale pse koji mi nisu ništa skrivili..

Ali eto, i ponedjeljak je završio i došao je utorak. To, još 4 radna dana i doma sam. Dan kad je bliže nedjelja. Dan kad je bliže HGF, dan kad je bliže Slash i #ribicanajslađa Paolo Nutini. Danas je dan kad mi se frend smijao jer sam se po noći udarila u fotelju. Clap clap. Danas je dan kad sam uspjela izdržat bez čokolade #bowdown. Dan kad je vrijeme da na vlaku do doma pišem blog.
Nemrem se vozit na vlaku bez slušalica i DANAS sam skužila da one vizualizacije na playeru, zapravo se kreću i mijenjaju u ritmu muzike. Kaj to nije kul?! Ne samo da mogu slušat FOB neg mogu i gledat. Mogu gledat muziku. Still amazed.

Enivej, danas je dan kad sam valjda prvi put u životu (lažem, nije prvi put) nekog odjebala. Nakon 482846492 poruka "kak si?" i nakon mojih 7483846 bačenih sinova (kćeri ne želim bacat), dobila sam odgovor da je uredu i da mi se dotična osoba neće javljat jer vidi da sam sramežljiva jer ne želim s njim na kavu (kojeg znam iz viđenja). Na to nisam bacila seen nego sam napisala kratko i jednostavno "ne mogu na kavu jer ne pijem kavu, a sokovi debljaju".
Zvuči bezobrazno, al ajde, imam razloge da budem takva. A osim toga, prati me dobra karma jer sam neki dan na cesti dala prednost gospođi u autu. HeštegYOLO.

Čekam vlak na stanici (nakon 11 sati posla!) i rutinski vadim cigarete iz torbe jer je "budem zapalila jednu prije neg dođe vlak" postalo moj svečani obred kad imam svojih 5 minuta mira i tišine. Baš si guštam i gledam školarce. Rekla bi da imaju cca 16 godina i svaka druga im je psovanje i spušanje svete familije. Dajte deca odite si kupiti jogurt i budite tiho jer niti ne znate kolko vam je u životu lijepo. Na nesreću, zvuk psovki je prekinula pjesma Ivana Zaka iz obližnje birtije di su neka dva stara dedeka i pijuckaju lagano pivice. Potaknuli su me na razmišljanje o mojoj starosti. Mislim da nebudem jednog dana bila stara bakica s iglama za heklanje i viklerima u kosi, dok gleda omiljenu sapunicu i dere se na unuke jer su joj za dvije decimale preglasni. Prvenstveno neću biti takva jer ne znam heklati, ne nosim viklere jer mi je kosa prirodno kovrčava, ne volim sapunice, a i sumnjam da ću ikad imat unuke.
Enivej, sjedim i čilam. Listam po fejsu i na naslovnici mi preleti jedno desetak fotografija na kojima curice rade dak fejs i u opisu stoji "moja naaajdraaažaaa sadidepetstosrčeka". Ja sam u njihovim godinama gledala Pokemone i bila ludo zaljubljena u Ash-a (ma kog lažem, i dan danas mi je dobar mali i želim biti njegov pokemon). Došli smo u doba da je tehnologija danas preraširena i dostupna svakom. Prekjučer sam naišla na sliku bakine frendice koja je ponosno svojim fejs frendovima htjela pokazati nove očale. Ima Internet i nekih prednosti ajde. Recimo, možeš gluglat kak se rade tortilje, simptome bolesti (pa ti izbaci da imaš tumor na desnom bubregu zbog kojeg ti moraju amputirati lijevi palac na nozi i odstraniti 3 metra tankog crijeva), možeš vidjeti vremensku prognozu za svaki sat (koja je u rijetko kojem slučaju točna), možeš dogovoriti seks sa onim tetama koje skaču na pop up prozorima ko i njihove sise dok su one na pimpeku.. Možeš sve, al znaš kaj nemreš? Nemreš vidjet kad ti kreće vlak jer stranica HŽ-a opet ne radi. Aupizdumaterinu. Al neka, pjevam si pjesmu Mumforda i sinova, I will wait I will wait for youu.. Daj vlak, vidiš kak sam romantična postala zbog tebe, aj budi mi prijatelj pa se požuri i vodi me iz ove pripizdine. I da! Molim te ko političari za glasove naroda, imaj zgodnog konduktera, a ne one stare koji me uz mjesečnu kartu traže i pokaz pa se smiju jer na slici (koja je stara 6 godina, samo napominjem) izgledam ko neki meksički banditos. Tolko mi bar duguješ kad te već ovak dugo čekam jer ono, kasniš frende.

I eto me.. Uobičajena nedjeljna večer kad se moraš tjerat da opereš kosu (jer se ujutro dižeš u pola 6 i krećeš u nove radne pobjede) i ak ju ne opereš, drugi dan ćeš se hejtat. Ove nedjelje sam se udostojila i nalakirati nokte. Čak sam pripremila i odjeću za ponedjeljak ujutro da se ne moram po običaju, rano ujutro dok izgledam ko da me pojeo i probavio grizli koji ima probavnih problema, sažaljevat pred punim ormarom jer, kao i sve druge ženske nemam kaj stavit na sebe. Skužila sam da kad izgledam ko da sam ispala iz fotošopa ne sretnem nikog kog znam (il bar nekog donekle zgodnog da imamo onaj stranger eye contact pa da blejimo jedan u drugo na onaj način na koji ja blejim u tortilje), a kad izgledam ko zadnje govno sretnem sve moguće i nemoguće koje znam pa moram slušat "joooj zdebljala si se". Jesam, da. Radim 10 sati na dan i iskreno, sretna sam kad dođem doma i skupim snage da si napravim krevet. Imam 21 godinu i pjesma od Beatlesa "It's been a hard day and night" je story of my life. Nemam vremena za odmor i kad me netko pita zbog čega nemam dečka, dođe mi da se zbljujem. Eto nemam, patim od teške nejebice već godinu dana iz razloga jer me kreten koji me dvije godine uvjeravao kolko me voli, varao s frendicom. Simpatično, jel? Simpatičnije je to da nakon toga nisam pala u jebenu fazu plakanja nego sam u jednoj noći (i s nekoliko filmova u kojima je Zac Efron bez majice) uspjela zaboraviti na dotičnog narcisa. Danas sam listala po fejsu i stalkala zgodne frendove i zaključila sam da mi zapravo fali neko da mi peče palačinke i pokriva me dekom po noći. Fakat. To bi mi bilo dosta. Al eto,kad te neće onda te neće. Viša sila neda mi da prekinem dugi period nejebice i pušta me da patim. Zanima me kolko ću još nedjelja biti forever alone pred televizorom i tjerat se da idem prat kosu.