14.05.2012., ponedjeljak

Spašavanje neprijatelja Za vreme Američke revolucije u Pensilvaniji živeo je verni evanđeoski radnik Piter Miler. Pored njega je živeo čovek koji mu se oštro suprostavljao i otvoreno vređao njegovu veru, njega i njegove sledbenike. Ovaj čovek je zbog izdaje osuđen na smrt. Čim je presuda objavljena, Miler je peške krenuo kod generala Vašingtona da bi se zauzeo za život ovog čoveka. Rečeno mu je da molba za njegovog prijatelja ne može biti prihvaćena. »Mog prijatelja? On nije moj prijatelj«, odgovorio je Miler. »U životu nisam imao većeg neprijatelja od njega.« »Šta?«, upitao je Vašington, »Vi ste hodali 60 milja da spasete život svom neprijatelju? Sada sagledavam ovo u sasvim novom svetlu. Prihvatiću molbu za pomilovanje.« Molba je prihvaćena i Miler je istog trenutka krenuo na mesto egzekucije. Stigao je baš kada je čovek odveden na gubilište. Izdajnik, videvši Milera u gužvi, uzviknuo je: »Pa to je stari Piter Miler. Došao je čak iz Efrate da bi uživao dok gleda kako visim.« Ove reči su izgovorene s teškom mukom pre nego što je Miler istupio i predao pomilovanje u ime ovog čoveka. Život njegovog najvećeg neprijatelja je pošteđen. Ovo isto je učinio i Bog »kad smo se pomirili s Bogom smrću sina Njegova dok smo još bili neprijatelji... Jer Hristos još kad slabi bjesmo umrije u vrijeme svoje za bezbožnike. Jer jedva ko umre za pravednika; za dobroga može biti da bi se ko usudio umrijeti. Ali Bog pokazuje svoju ljubav k nama što Hristos još kad bijasmo grešnici umrije za nas” (Rimljanima 5, 10.6.7.).

- 17:57 - Komentari (0) - Isprintaj - #

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.