30.11.2011., srijeda

Zimzeleni se ne lome Jedne zime posle jake snežne oluje, dečak i njegova majka su odlučili da prošetaju, da malo uživaju u zimskim lepotama. Sneg je zabelio ceo grad, no, najlepše je bilo drveće. Hodajući putem koji je bio oivičen brestovim drvećem, primetili su da su se mnoge grane polomile pod težinom snega. "Neka od ovih stabala su teško oštećena i verovatno će se osušiti", primetila je majka. "Brest drži svoje grane čvrsto i ne savija se, sve dok težina ne postane prevelika i one se slome. Bolje bi prošli da su kao zimzeleni borovi. Kada napada više snega nego što mogu podneti, grane se savijaju. Padaju sve niže i niže, savijajući se tako sve dok teški sneg ne sklizne sa njih. Sledećeg jutra oni su opet lepi kao i pre toga." "Mama, brestovi bi bili mnogo pametniji da nisu tako tvrdoglavi i nesavitljivi." Reče Marko. "U pravu si, sine, ti zato budi kao borovo drvo. Podnosi ono što možeš i dopusti da ostatak sklizne sa tebe. Ima Neko ko ce ti pomoci da uradi ono što ti ne možeš. Bićeš srećniji i živećeš mnogo duže!"

- 15:56 - Komentari (0) - Isprintaj - #

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.