29.11.2011., utorak

Uporni otac Pre nekoliko godina ozbiljni zemljotres u Japanu sravnio je sa zemljom jednu veliku školu. Prema površnom uvidu, zgrada je bila potpuno srušena tako da se nije čak ni razmatrala potraga za preživelim. Jedan čovek se, međutim, popeo na vrh ruševine i počeo da kopa sopstvenim rukama. Radio je čitav dan i čitavu noć. Ruke su mu bile tako krvave i izubijane da su mu ljudi govorili da prestane, ali njihove reči nisu dopirale do njega. Jer, zapamtite, čovekov sin bio je djak u toj školi. Otac je prihvatao hranu i vodu koju su mu saosećajni posmatrači nudili, ali nije hteo da odustane. Sa jasnim ciljem i odlučnošću, izvlačio je materijal, teglio i gurao dok, uz nadljudski napor, nije pomerio poslednji veliki komad ruševine sa poda gde je pretpostavljao da se nalazi njegov sin. Gledajući kroz razbijeni beton i iskrivljeni metal, video je kroz prašnjavi veo ne samo svog sina već i druge djake koji su bili zatočeni pod ruševinama. Njegov sin je rekao: „Tata, znao sam da ćeš doći.“ A otac se spustio, uzeo sinovljevu ruku i izvukao ga iz groba. To je slika Boga kojem služimo! On ne traži izgovore da bi nas izbacio iz svog carstva. On je dao svog Sina da umre užasnom smrću kako bi mogao da nas spase! On žurno i uporno raskopava ruševine greha u našem životu da bi nas spasao. Da li si spasen? Ako se dvoumiš ili još uvek ne možeš da kažeš „Da“ sa sigurnošću, ti dovodiš u pitanje sposobnost Hristove pravednosti da te spase. Podigni pogled i uhvati se za ruku svog Oca. Oseti Njegovu snagu preko Njegove reči u svom životu. Drži je se svakog dana, svakog časa i budi siguran u svoje spasenje.

- 19:09 - Komentari (0) - Isprintaj - #

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.