10.11.2011., četvrtak

..kako kažnjavati djecu... Imao sam 16 godina i živeo sam sa roditeljima na institutu kojeg je osnovao moj otac u Južnoj Africi oko 18 milja pored Durbana, u središtu šećerne plantaže. Živeli smo duboko u unutrašnjosti zemlje i nismo imali suseda, tako da smo se dve sestre i ja uvek radovali odlascima u grad i posetama prijateljima ili odlascima u biosko...p. Jednoga dana me je moj otac upitao da ga odvezem u grad gde se održavala jednodnevna konferencija na što sam s radošću poskočio. Budući da sam ionako odlazio u grad gde bih bio celi dan majka mi je dala listu namirnica koju je trebalo nabaviti, a otac me zamolio da se pobrinem za neke tekuće poslove kao na primer odvesti auto na redovni servis. Kada sam odvezao oca tog jutra rekao mi je: 'Nađimo se ovdje u 17 sati, i ići ćemo kući zajedno.' Nakon što sam na brzinu poobavljao sve zadatke otišao sam direktno u nabliži bioskop. Toliko sam bio zaokupljen dvostrukim filmskim programom u kojem je glavnu ulogu igrao Džon Vejn da sam zaboravio na vreme. Bilo je već 17:30 kada sam se setio. Dok sam otišao u servis i preuzeo auto te odjurio do mesta gde smo se otac i ja trebali naći bilo je već 18:00 sati. Zabrinuto me je priupitao: 'Gde si do sada?' Bilo me je sramota reći da sam gledao vestern film Džon Vejna te sam odgovorio: 'Auto nije bio gotov, zato sam morao čekati.' Nisam znao da je on već zvao servis. Kada me je uhvatio u laži rekao mi je: 'Nešto nije bilo ispravno u mojem vaspitanju prema tebi što ti nije dalo dovoljno samopouzdanja da mi kažeš istinu. Kako bih video o čemu se radi, tj. gde sam pogrešio, umesto autom propešačiću 18 milja (29 km) do kuće te putem razmišljati o tome.' Tako se on odenuo i obuo cipele te počeo šetati u smeru kuće. Već se smrklo, ceste su bile neosvetljene, a put uglavnom nepopločan. Nisam ga mogao napustiti te sam tako pet sati i trideset minuta vozio iza njega promatrajući oca kako prolazi ovu agoniju zbog glupe laži koju sam izrekao. Tada sam čvrsto odlučio da nikada više neću lagati. Često se setim te zgode i pitam se u čudu da me kojim slučajem kaznio na način kako mi kažnjavamo svoju decu bi li uopšte naučio svoju lekciju. Ne verujem da bih. Bio bih kažnjen i malo bih patio te bih ponovo ponovio istu stvar. Ali ova jedna lekcija o nenasilju bila je toliko snažna da je ostala sveža u mom sećanju kao da se dogodila juče. To je snaga nenasilja. ~ Dr Arun Gandi, unuk Mahatme Gandija

- 16:31 - Komentari (0) - Isprintaj - #

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.