23.05.2011., ponedjeljak

Nemah vremena Kleknuh da se pomolim, ali ne dugo Imamo sam puno toga da uradim. Morao sam da žurim na posao, mora se raditi i račune platiti. Tako sam klekao i nabrzinu izrekao molitvu. Skočih na noge. Moja hrišćanska dužnost je bila obavljena. Moja duša je mogla da odmara u olakšanju. Tokom celog dana nemah vremena da širim reči radosti. Nemah vremena da govorim o Hristu prijateljima. Mišljah smejaće mi se, pobojavah se. Nemah vremena, nemah vremena, previše toga za raditi. To beše moj stalni vapaj. Nemah vremena za davanje dušama u potrebi. Ali ... Dodje dan da Bog ljudima sudi, stadoh pred Njim oborenih očiju. Jer je u svojim rukama držao knjigu; beše to knjiga života. Bog je pogledao u svoju knjigu i rekao mi: " Tvoje ime ne mogu naći. Jednom sam ga hteo zapisati..... ali nikada ne nadjoh vremena."

- 15:38 - Komentari (0) - Isprintaj - #

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.