Kleknuh da se pomolim, ali ne dugo
Imamo sam puno toga da uradim.
Morao sam da žurim na posao, mora
se raditi i račune platiti.
Tako sam klekao i nabrzinu izrekao molitvu.
Skočih na noge. Moja hrišćanska dužnost je bila
obavljena.
Moja duša je mogla da odmara u olakšanju.
Tokom celog dana nemah vremena
da širim reči radosti.
Nemah vremena da govorim o Hristu prijateljima.
Mišljah smejaće mi se, pobojavah se.
Nemah vremena, nemah vremena,
previše toga za raditi. To beše moj
stalni vapaj. Nemah vremena za
davanje dušama u potrebi.
Ali ...
Dodje dan da Bog ljudima sudi,
stadoh pred Njim oborenih očiju.
Jer je u svojim rukama držao knjigu;
beše to knjiga života.
Bog je pogledao u svoju knjigu i rekao mi:
" Tvoje ime ne mogu naći. Jednom sam ga hteo zapisati.....
ali nikada ne nadjoh vremena."
Post je objavljen 23.05.2011. u 15:38 sati.