Posle pijanstva je najvažnija stvar doći kući. Čitav. Ako ti to uspe, onda nema problema da će sutra sve da te boli u svoj svojoj čitavosti! Mozak, duša, noge (bol nogu ćeš pripisati tegljenju nekog papira, a u stvari ona stolica u kafani i njene prečkice su zapamtile kako se šta upaljivalo!), želudac vrlo intenzivno, i sve to praćeno sa blagom drhtavicom ruku, i patološkom potrebom da se odma sad i pod kakvim god okolnostima spava. Odma.

Tu i tamo se sutradan (tj. danas) provlači nekontrolisani (budimo iskreni, HISTERIČNI) smeh, koji kad se zalaufa, nema mu zaustavljanja, jer je na čistoj nervnoj i biohemijskoj/etanol bazi. Sa pravim izvorima inteligentnog humora nema nikakve veze. Smeješ se vala i na dignut prst, a na dva već otkidaš!

Gde je smeha tu i suza. Mora u paketu. Ionako je facijalna expresija koja prati smejanje i plakanje vrlo slična. S tim da u jednom slučaju praviš potop, a u drugom se praviš da ga neće nikad biti.

Potreba za teškom hranom je tada ravna želji za snom. Onoj sad i odma ovde spavati. E tako telo moje ponavljalo sad i odma ovde jesti nešto jako teško, masno i u normalnim okolnostima vrlo teško svarljivo. Ali tada, prolazi kroz želudac KO PODMAZANO! Burek. Masan. Koka kola. Ima li goreg načina da slešiš stomak još? Ima. Da ne jedeš.
A tako sam mislila da će grejp da reši moje muke. Ali seljačka je ovo toksicinirana krv. Moralo je seljačkom burek metodom. Grejp ne radi. Vala niš!

Želja da se zapali cigara je svedena na ništa, i ako postoje dani kada bi trebala da kažem tom oralno/plućnom zadovoljstvu Odjebi, onda su to ovi dani. Dani boljenja čitavosti.

Prednost ovakvih dana, je što eto, napipaš neke sopstvene granice. Tu malo napipaš i tuđih granica.
Loša posledica je što zaboraviš.

Pa na testing opet. Kroz neko vreme, kada bude trebao opet da se tegli neki papir iz gepeka.