Svi su u svojim postovima izbacivali neki genijalni recept za ovo ili ono.
Za neko brilijant jelo. Čitajući sve te recepte, prvo bi mi kretala voda na usta (to je pod uslovom da neko priloži fotku, a ja čitam post u kapitalizmu u extra gladnom stanju), nakon toga sam pokušavala da namestim usta da izgovorim te nazive jela, a onda bih do kraja recepta, samo slegla ramenima.
I rekla: danas ti ne kuvaš ovo!
Jer.
Ili nemam sve nabrojane sastojke koji se turaju u ta velelepna jela, ili za pola sastojaka nikad čula nisam!
Kao svi "mudri" blogeri, tako i ja nisam zapitkivala, "A jelte molim vas, a šta vam je pa sad to"?
Ili da postavim recimo jedno zdravorazumsko pitanje:
Kako u Srbiji naći sjajnu jegulju?
Kako naći jegulju uopšte?
(U ovom izostavljam sve ljigave pripadnike čiji su karakteri slični ovoj teško nalazećoj ribetini).
Jedva nađem 'leba u Pekabeti kad dolazim s posla!
Nećemo se sad juriti i sa jeguljama.
Dosta mi je i svinja oko mene.
Elem.

Nisam kuvala jegulju. Tako da nema brige. Samo nađite leba na vreme.
Ali sam zato kuvala NEŠTO. Pa u svoju sveščicu sa receptima možete uneti jedan novi koji se tako i zove:
NEŠTO.
Nije za mazanje.
U zavisnosti od tehnike kuvanja odabraćete i pribor za jelo i tanjire za služenje.
Ako se začitate dok se jelo sprema, onda služite u plitkim tanjirima sa viljuškama.
A ako baš imate toliko dovoljno vremena da se mlatarate oko šporeta, onda može i neka činijica ili činijetina za gurmane. Čaše, za neko piće je najvažnije da budu čiste.

Pakovanje šampinjona stajalo na gornjoj polici friza. Hm. Aj to napolje. Pakovanje buranije isto tako. Mora oba da se spremi inače oba ide u kantu. Rok trajanja više nije ko što nekad bio. Aj i to ću. Ima li onih sastojaka što svi imaju? Luka, soli, ulja, bibera, peršuna, i nekih dodataka. Da ima. Ima li integralnog pirinča. E nema! E jebi ga! Ima neke testenine. Hm. Ima. Aj i to.
U šerpu koja je nekad bila ko zna koje boje, sad je od rabljenja sačuvala na sebi sve tragove pohovanja, pečenja, prženja, prskanja koječega, smlatiš jedan luk. Ako je srednji onda jedan. Ako je veći onda pola. Ako je mali, onda dva. To je dovoljna mera. Za jedno pakovanje šampinjona. Valjda svugde isto pakuju te šampinjone, ne znam.
Znači luk, šampinjoni. Brzo ih iseći, jer luk je već stavljen. Što znači, ne na sitno. Onako samo prelomiš na dva. Ili na tri ako je šampinjon napredniji primerak. I smlatiš. I gledaš.
Da li sa ovim ide buranija?
Ne znam. Ali danas ide. Šerpi nemam baš 15 komada. A boranije nemam toliko da upošljavam lonac. Znači da ide. Tresneš i buraniju. I biber. I....ma da, može i peršun. I beli luk. I gledaš malo onu čudnu tamnu boju. Al, ajd bogati, vredi probati.
Aha...kesica kečapa ljutog. I to. E da, to znam. 100 gr ljutog kečapa. (sad već zvučim kuvarski).
I promešati.
Začitati se obavezno.
Zejdi Smit - O lepoti.
Ali čitati u blizini kuhinje!!!
Doći za 15 min do šporeta. Isključiti.
Obariti i testo. (svima nam poznatim tehnikama)
U ono NEŠTO zveknuti i to!
Probati.

Mmmmm.

Bon apetit!


PS. Stvarno ne fotkala tanjir ili šerpu!