Naslov:
Poverenje
Objašnjenje naslova za one koji ne barataju apstraktim pojmovima:
Ringla je čudo!



Ulazak u kapitalizam je stvar, kako bih to nekako jednostavno sročila, naš izbor. Ne naš kao sablogerske zajednice, nego evo još jednostavnije, moj izbor. Nekom čudnom dedukcijom sad bi svi mogli da kažete: Aha, etotako je gilti za moje ginjenje u kapitalizmu.
Ali nećemo se pa sad baš odma vređati. Jel tako?
Ovo je bilo sve ali ne i jednostavno rečeno.

Nego. Mogla sam da budem i traktorista. Što jes jes. Ili da gajim male mačiće koji gajenjem postaju veliki mačići. Mačke takoreći. Mogla sam radim i kao skretničar na železnici. Mogla. Ali.
Odabrala etotako kapitalizam. Nećemo ulaziti u splet okolnosti koji je doveo do toga da šlem rudarski sa ponosom nosim na glavi. Sa sve lampom na sred čela, zbog kasnih noćnih površinskih kopova. Jbg, kapitalizam nema smene.
S MENE.
Ali bolje i ta lampica na čelu nego zvezda petokraka. Tu nikako nemam dilemu.

Elem. Aj sad taj ulazak pa ulazak. Moj izbor. Ok. Dobra sam s tim. U reeeeeedu je.
Ali izlazak iz kapitalizma nekako nikako ali nikako nije stvar one satnice koju potpišeš. Ono 16 h se draga moja etotako ne važi. Etotako. Aj i s tim sam nekako ok. Ali nekako.
Ali kako da kuvaš ručak u 18 h?
To već neka večera. Valjda.
U mom izbornom kapitalizmu to ručak.
S toga pristupimo šporetu.

Recept kreće vako:
Izađeš iz kapitalizma!!!
Ovo je ujedno i naslov variva.

Dođeš do toplog objekta. Sad, da li ste u zajedništvu pod istim krovom, da li imate stanište pod šatorom, da li je komuna ili pak usamljeno palite samo jednu vatricu, nema veze. Topao objekat. I ima ringlu. To je imperativ.
S tetama i čikama u marketima razmenite sve divne reči pozdrava, borbene pokliče, kusur i pristupite kuvanju RUČKA.
Ali vako.
Staviš sve što pokupuješ u marketu na tu toplu ringlu, zvekneš ON i...
...
zaboraviš da si to uradio!!!

Dobro. Sad pitanje, kako možeš to da zaboraviš?
Lepo. Odeš malo, ali samo malo da odmoriš od kapitalizma, evo malo ćeš da pročitaš dva tri reda, i usput da ustaješ i da malo mešaš sve to, da malo dodaješ začine, nadgledaš ručak kako bi to rekli. Ali ne.
Ringli jesam rekla ON ali meni se draga zajednico desi OFF.
I sanjam li ga sanjam.
A ručak kuva li se kuva. A da ja to i ne znam.
I dođosmo napokon do mudrosti.
(Pa da, uvek su neka naravoučenija na kraju, ili pod nekim zvezdicama).

Ustajanjem iz tog samo-malo-da-odmorim stanja osetim po kući miris. Mmmmmmm. Hrana. Neko kuva. Mmmmmm.
Ne!
Ne!
Pa nema ko to da radi pod ovim šatorom do mene koja samo-malo-odmaram!
Velikom sprinterskom brzinom odleteti do toplog objekta. Podići poklopac. I ugledati divan prizor. Varivo gotovo. Promešati. Ne, nije zagorelo. Sa malim strahom zahvatiti na vrh varjače i probati.
I reći.
Mmmmmmmm.
(ko na reklamama).
Sjajno! Brilijant! Nikad ukusnije! Prelepe boje! Sve sjajno!

Šta se u stvari desilo?

Poverenje dragi moj prijatelji.
P o v e r e n j e.
Moj topli objekat je osetio da ja njemu dajem puno poverenje s tim samo-malo-da-odmorim, i osetivši tu odgovornost me nije izneverio.
Moj topli objekat zvani ringla.


Ništa bez poverenja. Čak ni u kuhinji!

Mmmmmmm.

Meni dobro.

NAPRAVIŠ PARTY

Ja ne znam ništa o politici.
Ali čitam NIN.
Iz jednog prostog razloga. Porodičnog gena.
Petak je bio dan kada se kupovao Politik zabavnik i NIN.
Stoga.
Ja ne znam ništa o politici.
I ne znam zašto čitam NIN.

Ja ne znam kako izgledaju sadržaji dnevnih vesti online.
Ali dobro zapazim promene templeta.

Ja ne znam ništa o diplomatiji.
A dobih jednom kompliment:
"Samo jedno me buni, da li je diplomatija izmišljena pre ili posle tebe".
Ipak je to rečenica izgovorena od strane muških punih jaja, koja isto tako ne znaju ama baš ništa o diplomatiji.
A jes lep kompliment.
I ne znam ništa o njemu.

Ja ne znam zašto se glasa.
A imam glas.
I to odličan ako treba da vam se dozove neko u masi.
EXIT-u npr. Dokazano uspevam da nadjačam mnogo decibela.
Ali ne znam zašto se glasa.

Ja ne gledam TV.
A posedujem isti.
Ne znam zašto ga posedujem.
Zarad prašine odličan.

Ja ne znam da li je u ovoj zemlji sad neko sranje.
Ili je kao dobro.

Znam da mi se ide negde.
Uvek.
I to nema veze sa politikom.
Čisto gen.
Ko onaj sa Zabavnikom.

S toga.
Ja ne znam zašto mi se ide negde.

Leti leti lasta.
Leti leti oblak.



Tri decenije leta u dupetu.
Bolje neg zime.


Lete lete leta.
I sad sam eto tako teta :).

Zdravo ludak!
Zdravo zdravo....oooo zdravo!
Šta radiš?
(a šta mazalo može da radi, kad se dokopa slobode i boje)
Šta ti radiš?
Evo ljuljam jednog drugog ludaka.

I onda se ja zamislim. O ljuljanju.
I onda se ja leeeepo zamislim kako mene neko ljulja.
Napravim i onaj tele-pogled.
I oblije me rumenilo zamišljaja.


Zamislim da postoje veeeeelike kako-god-da-se-zovu-torbe za ljuljanje dece.
Moj broj.
Fit to me.
I to sve u onim bebećim bojama.
Recimo žuta mi je ok. Upadljivo skroz. Da brate svi znaju da te neko ljulja!
Deskriptivnom metodom imenovanja ću to čudo-torbu nazvati recimo nosajuće-ljuljajući ruksak.

Onda ću zamisliti da ima neki M ( My size) broj onog improvizovanog ruksaka koji se nosi na grudima. Mislim da nisam videla primerke u civilizaciji koji to stave na leđa.
Taj nosajuće-ljuljajući ruksak je garant izmišljen tako što je neko isto 'vako kao ja, hteo da se ljulja, a pri tome gledao Discovery (ko ne ja), i sve one istočne nacije kako tako lepo vežu svoju decu za sebe i direkt u pirinačna polja. Ovo o poreklu nosajuće-ljuljajućeg-ruksaka je krajnja pretpostavka. Ali nekako mi logično.

E sad. Šta tu meni nije jasno.

Taj neki Veliki čika, što je tako zavaljen blejao u tu kutijetinu, i video te crne i mulat tete kako nosaju decu i dobio Ljuljanje i Nosanje ideju, nije rešio svoj problem. Da se on ljulja. Da njega ljuljaju. A hteo. Ma sto posto. Sve ideje nastaju zato što se negde upregneš za svojom željom. I da je taj čika možda bio manje zavaljen, ili možda manje blejao u tu kutijetinu, ja sve mislim, da aj što bi on rešio svoj problem...nego i moj.
Da me ljuljaju.

Ma da me bre njišu ko zastavu.
Levo, desno, leeeeeeevo, deeeeeeeesno.

A u pozadini, otkucaji srca.
I recimo ovaj ambijent ako može :)



I aj ti onda ne budi dobro u toj M nosajuće-ljuljajućoj odeždi.

Ko smisli patent, prva sam na listi.
M zapamtite!
My size.

M kao Medium ne postoji.

Sad razmišljam, da li je bolje kad te neko proVODA ili proVOZA. Jebeš ga, jedan slovni znak razlike, a mnooooogo drugačije.
A? Šta je bolje?

Ja volim da VODIm.
Volim da me VODE.
Ovo sa vozanjem je već adrenalinski momenat :)) Ili više momenata u nizu.

Nego, repeta je repeta.

Za razliku od vatre, voda je JIN. Odgovara severu, hladnoći, crnoj boji i trigramu Kan (ponorni). Ko se bakće sa tim istočnim Ji Đingovima, ili kako god da se već pravilno piše, znaće na koji se tačno trigram mislilo. U Kineskoj unutrašnjoj alhemiji, voda je često povezana sa gromom. Naizgled ludo, jer kakve pa veze ima grom i voda. Dobro, svet simbola ionako odavno ne jebe mnogo Euklida i njegova nama poznata pravila. Kupka i pranje po toj alhemiji mogu biti radnje ognjene prirode, jer je alhemijska živa, koja je VODA, ponekad označena i kao ognjena voda. Zašto? Pa za tu vodu, koja je prapočetak, regeneracija i novo rađanje, kaže se da je ognjena, jer mora u sebi da nosi očišćenu vatru. Novu preporođenu energiju stvaranja. Rađanja. Nadam se da ste napustili Euklidov svet da bi ovo mogli pratiti :)

U jevrejskim i hrišćanskim predanjima, voda simbolizuje ishodište stvaranja. Hebrejski M (Men), simbolizuje osetljivu vodu, ona je majka i materica. Kao izvor svega njena objava je transedentalna.

Međutim, voda, kao i svi simboli, može se posmatrati iz strogo dva različita i vrlo suprostavljena ugla. Volimo mi to ljudi da zadramimo, sukobimo, pa i u svetu simbola. Takva smo sorta.

Voda je izvor života i izvor smrti.
Postanje i Potop.
Ona stvara planine. Ona ih i razara. Odjednom.

Ali i dođosmo do i reči VRELO ili IZVOR ili ZDENAC ili BUNAR. Ali mi se reč vrelo najviše sviđa.
Kakva opasna igra. A.
VRELO a VODA.
Toplo i hladno. Napija i ubija.

U Bibliji su vrela posebna mesta gde se dešavaju čuda. Gde se dešavaju najznačajniji susreti. Kraj njih se rađa ljubav, kraj njih se sneju venčanja, kraj njih se kaje. Kraj njih se prašta i ponovo oživljava.
U njima se ogleda mesec i sopstveni odraz.
U njima se i hladi pivo, što jes jes.

...

Just Like Water/Lauryn Hill


Moving down the streams of my lifetime
Pulls the fascination in my sleeve
Cooling off the fire of my longing
Boiling off my cold within his heat
Melting down the walls of inhibition
Evaporating all of my fears
Baptizing me into complete submission
Dissolving my condition with his tears

He's just like the water
I ain't felt this way in years
He's just like the water
I ain't felt this way in years

Coursing through my senses, he's prevailing
Floating through the space of my design
Drowning me to find my inside sailing
Drinking in the mainstream of his mind
Filling up the cup of my emotions
Spilling over into all I do
If I only I could get lost in his ocean
Surviving on the thought of loving you

He's just like the water
I ain't felt this way in years
He's just like the water, the water
I ain't felt this way in years

Bathing in the fountain of his essence
He causes my expression to remain
Humbled on a mountain by his presence
Washing my intentions with his name
Sealing off the floodgates of his passions
Saving all his liquid for his own
Moisturizing me to satisfaction
In my imagination? No no!
He's pouring out his soul to me for hours and hours
Drawing out my nature with his hands
Yearning I'm so thirsty for his power
Burning to be worthy of his land

He's just like the water
I ain't felt this way in years
He's just like the water
I ain't felt this way in years

Cleaning me
He's purging me
And moving me around
He's bathing me
And he's claiming me
And moving me around
Around and around and around
And around
Watching me, claiming me
Moving me around
He's purging me
He's been cleaning me
And moving me around
And around..


Do sledećeg vrela :)

VODA
VODIti
sVODOvi
VODOvi
VODIlja

Me dotiče. Today.
sVODI me.
VODI ka sebi. Onako baš.
Prava podVODAčica.

Porinuh sliku u plavo.
Odo i ja s njom.

...

...

Simbolička značenja vode teku na tri kraka.
Kao izvor života, kao sredstvo očišćenja i središte obnavljanja.
Neverovatno je da susreti ova tri kraka kroz drevnu simboliku čine najrazličitije zamišljene slike, ali često i naizgled najbesmislenije kombinacije.
Voda, kao neizdefinisana masa, predstavlja BESKONAČNOST MOGUĆNOSTI, i kao takva u sebi krije sve što je virtuelno, bezoblično, klicu klica, sva obećanja razvoja....ali i sve pretnje da se njen sadržaj razloži. Razlije. Da kažemo Razvodni.
Uroniti u vode da bi se iz njih izašlo, znači vratiti se izvorima, napojiti se u ogromnom spremištu potencijala i crpsti otud novu snagu.
Često se ovo tumači kao prolazna faza regresije i obnavljanja.

Vode, vi koje krepite,
donesite nam snagu
veličinu, radost i viđenje!
...Vladarko divota,
gospodarice naroda, o Vode!
molim ih za lek.
...Vode, dajte svoju punoću leku,
da ne bude oklop mom telu
kako bih dugo gledao sunce!
...Vode, sve to donesite,
ma kakav greh bio što ga počinih,
ma kakva nepravda bila što je nekom nanesoh,
i lažna zakletva što je dadoh.
(VEDV, 137)

U Aziji voda je supstancionalni oblik. Ishodište života i element duhovnog i telesnog preporoda, simbol rodnosti, čistoće, mudrosti, milosrđa i vrline. Pošto je tekuća, teži rastvaranju, ali kao homogena, teži koheziji.
Ona je materia prima. Bramanda, jaje sveta, ravija se na površinama voda.
U postanju Dah ili Duh Božji, lebdeo je nad vodama.
Kinezi kažu Wu Ki, što znači haos, prvobitna nemogućnost objave.
Voda je sredstvo obrednog čišćenja od islama pa do japana, preko obreda drevnih taoista, ne zaboravljajući značenje vode u hrišćanstvu. Obredno pranje ima važnu ulogu u svim kulturama i verovanjima.
Voda je simbol taoističke mudrosti, jer u nje nema opiranja, slobodna je i bez spona, pa teče sledeći nagibe.

...a nagiba ima...

VODA

Pusti neka voda nosi u zaborav...

Obale su prazne kao pustinja,
I samo ljudi što pogledom prate
Šta nosi matica.

Oči su nam prazne kao pustinja,
I ugriz na usni što kaže
Tu je nekad bio okean.

Daleki gradovi na vodi,
Kao brodovi na vodi,
Ti znaš, ti znaš
Voda nosi sve.

Pusti neka voda nosi u zaborav...

Obale su prazne kao pustinja,
I samo ljudi što pogledom prate
Šta nosi matica.

Daleki gradovi na vodi,
Kao brodovi na vodi,
Ti znaš, ti znaš
Voda nosi sve.

EKV/Ljubav


....kroz ostatak simbolike
ću vas proVODAti u narednim postovima.

PETAK

Završiti kampanju. CTRL+SHIFT+S. Đenjaaaa.
(u slučaju nemanja kampanje, stistnuti CTRL+SHIFT+S)
Sejvovati se.
Osetiti opet svoja ramena. Bez bremena.
(rame-ramena-bremena-vremena)
Otpanjiš Nils Pettera Molvaer-a.
Pustiš da ti bude SVE kad to čuješ.
Piješ belo. Promene, nego šta.
Ne lažeš se. Slažeš. Sa sobom.
Sa drugima sutra.
Plačeš.
(u slučaju nemanja plakanja, dopustiti dru(a)gima da to rade)

I budan sanjaš.



SUBOTA

Ustaneš u 6. Pomeriš granice dana i noći.
Ali ne i jutra.
Zelenočajišeš. Na podu. I gledaš rađanje dana.
(u nedostatku zelenog čaja, kofein dozvoljen)
Brineš za drage male ljude.
I veliku mamu koja brine o dragim malim ljudima.
I znaš da će biti dobro.
Hodaš bos. Iz inata.
Ne pevaš glasno sa slušalicama po gajbi.
Jer ne čuješ goste kad uđu.
Ali im prirediš smeh.
Slikaš. Liniju između sna i stvarnosti.
(u nedostatku slikanja dopustiti dru(a)gima da to rade)

I budan sanjaš.

NEDELJA

Počneš je u subotu. Za početak.
I to brzo. Nema oću neću. Počneš.
I pustiš.
Do jutra.

Kažu da se po jutru dan poznaje.



Meni noćas jutro došlo!
U dva. Oko se otvorilo a ostatak skuvao kafu.
Pre toga čudan san.
Je li san?

.....

Danas me jedan prijatelj upita:
- Je li ovo san?

Prijatelju dragi,
- Gde prestaje san, a počinje stvarnost?
- Gde je ta linija koju normalom zovemo?
- Gde je ta linija kada savest mirno spi?
- Gde je ta linija mase koja se nadvila svima nad lobanje kao jedina prava mera?
- I je li to linija uopšte?

.....

Noćašnje jutro ne vidi današnji dan.
Današnji dan ne vidi noćašnje jutro.
Mimoišli se.


Ona noć u kojoj je noćas svitalo
i današnji dan u kom je pala noć.


Ne poznaše se.

Oooo, divnog li idiličnog naslova. Vid' šta sve može da se isprede:
Sanjati boje.
Bojiti snove.
Sanjati bojama..
Boja u snu.
San u boji.
....
....
....

i tako se mali idiličar zalepio za naslov.
Ali samo idiličan naslov.
Šta se u stvari desilo?

Ko je čitao prethodni-tamo-nekad-neki-post o okršaju česme i menja, onda neće imati problema da pohvata sve čudnosti mojih kućnih instalacija. Ko nije, neka i ne čita, neka se odma čudi na duplo. Golo.

18.00 ili tu negde...
Iz kapitalizma u atelje. Inercija vikenda i mazanja uzela svoj danak i ponedeljkom. Posebno današnjim ponedeljkom kada su se ljudske neodgovornosti toliko umnožile da mi je odumrlo jedno sto zdravih ćelija. Pandrknule samo tako. Onda je razumljiva bežanija u prljave pantalone i klompe kojima se odavno ne vidi defoult boja. Menjaju svoj look u zavisnosti od platna pred kojim cupkaju. Uz Marlango today. Drže ritam te klompe...a i komšiji ispod mene lupka, sigurno!

19.00 ili tu negde...
Trč u kupatilo. Peri četke. Izbor je pao na kupatilo jer je izmeštanjem ateljea u drugu prostoriju ono jednostavno bliže. Ljudi se kreću kraćim relacijama. Vrlo jednostavno. (Ima jedna teorija urbanista kada se prave zelene površine, kojih se vidim ne pridržavaju naši. A to je. Odrediš prostor za park. I ne praviš staze. Jok. Nego pustiš da se ljudi tuda šetaju neko vreme, prolaze, trče, voze bicikl, padaju na teme ili šta već... I tamo gde vidiš utabane puteljke, tu pukneš stazice. I nema greške.) Dosta je bilo trčanja od skice-slike u petak, nećemo se sad igrati maratona.

19.15 ili tu negde...
Ma uredno sve oprano. Malo plava kada, ostali sanitarni uređaji isto vuku na neke tonove, čak i od prethodne slike, ali nema veze. Bar kad kažem da idem da ribam kupatilo, onda ga baš ribam!

20.00 ili tu negde...
Trč opet u kupatilo. Po čiste vode. Sipaj jednu čašu i za popiti. A i slikari pišaju.

U međuvremenu:
Naslage boje na meni su toliko narasle da se više ne vidi ni moja defoult boja. Ne bi se moglo reći da li sam od plemena žutih, da li je majka u toku studija zgrešila sa nekim afroamerom, jesu li mi obrazi rumeni i da li crvenim u društvu. Strogo umazana za jedan opasan maskembal.

21.45 ili tu negde...
Odlaganje četaka. Umazanih ruku samo tik pipnuti prekidač za svetlo i iščupati zvučnik iz zida...tipke NE DIRATI, jer se stop and play neće moći pročitati.
Stres ZArastao, slikar NArastao...sve POtaman.

22.15 ili tu negde...
Opet kupatilo. SAprati. SE. Svući sa što manje pokreta (truditi se kao mala deca spustiti sve u jednu malu gomilicu pod noge koja liči na krater), uleteti u plavičastu kadu, pustiti pobedonostno vodu i videti NIŠTA!!!
Nemaaaaaa. Vodeeeee. Ne curi. Ništa. Okrenuti se pažljivo oko svoje ose (nikako praviti nagle pokrete zbog klizanja i gubljenja glave u kadi), i pristupiti razmatranju problema. Ništa česma. Ništa ja. DUPLO GOLO!
Razmatraj problema sledeći.
Kad pustiš na česmu ima vode. Radi. Kad ga svičuješ na tuš, ništa. Voda odlazi negde, ali gde? Ovamo na onaj tačkasti dodatak ne izlazi. Zbun. Zona sumraka mi odzvanja u glavi. Popreko gledam onu česmu. Ona gleda u patos. Kulira.
Probam opet. Jok. Probaj još sto puta. Jok. Proverim crevo. Sve ok. Proverim rasprskivalicu i ona ok. Sve ok a NE RADI! Šta se i ja pa sad čudim. Znam sto ljudi sa kojima mi ok, pa ne radi.
Izletim iz kade. Opet gomilicu vratim nazad. Po alat. Majstorija nije donela ništa novo. Rasprskivalica otkazala poslušnost i jebi ga.

Razmatram sledeće metode:
1. Leći u kadu, tik priljubljen uz česmu, i nekim joginskim metodama se izrotirati ispod. Pa da vidimo učinak vežvanja sad etotako!
2. Ići po lonče, ili šerpicu. Pa se zalivati ko cvet.
3. Skakati sa trećeg direktno u Dunav ispod terase mi, i pri tome izgovoriti neku parolu, čisto da nije zabadava let.
4. Otići obojen u san.


Ova poslednja mi nekako idilična. Makar zbog naslova :)




Nego muči me samo jedno. Kako to kad se peru tuđa govna ima vode, a kad sebe treba sprati ne radi???

...ne zna im se broj.

Noćas, jebeš pravila!
Noćas se slikalo.
Nema pravila. Nego NApravila. Aha.
Učinak je sledeći.
Uštinuti poslepodnevn/večernji san na kvarno. Kao, samo malo ću uz čitanje. Yeah, right!
Ali vrlo planski to. Pravila su pravila. S njima nema zajebavanja. Kad ih sam donosiš.
Pre toga kupiti 25 metara kabla za širenje zvuka po gajbi. Od baze do ateljea. Nisu imali dvaes. Aj dvaes pet. Daj šta daš. I onaj dodatak što muški deo pretvara u ženski. Zna i zvuk da menja pol! Mali metalni komadić, vuče na zlatnu boju. Pet cm metala iz muško u žensko. Čudno.
Ali sviraaaaaa...
Anouar Brahem. Album Khomsa.
Ko se nije okušao u slušanju afričkog kompozitora, izvođača, dopunjivača slikanja, i raznih aktivnosti gde se zbori iz stomaka, neka obavezno proba. Makar i kroz 25 metara.
U Pekabeti obavezno reći DOBRO VEČE (da, tad se dolazi sa posla).
-Komšinice vino?
-Da moliću.
-Nikotin stanardno?
-Da, otrove ne menjam.
Reći LAKU NOĆ i PRIJATAN VIKEND.
Razvući 25 metara Anouar Brahema. Aljkavo naravno. Ko još ima uredne kablove po gajbi?
Pre traženja otvarača za vino, koje potraje brat bratu pola sata, obavezno sasuti kofein u grlo, stomak, krv, mozak, jagodice...i napraviti skice.
Obavezno odstupiti od skica. Jer:
Skice su napravljene na kompu koji je u bazi. Atelje je u drugoj bazi. Možete to nazvati i soba, ako vam je to more familiar. Pri tome par puta trčati komp-platno, komp-platno. Nakon pedesetak prešetanih/pretrčanih metara odustati od verodostojnosti skici. Izneveriti je. Jer to je pravilo!
Naći otvarač. Nekako. Na polici za knjige. A, pa tu mu je mesto! Od prošli put. Inače se non stop seljaka po kući, nekom meni nerazumljivom putanjom. Odavno sam odustala da nanjušim te tragove. Samo se iznenađujemo moj otvarač koji liči na čovečuljka sa rukama i ja.
Makedonsko otvoreno.
Sipaš pola čaše. To je pravilo. Šmekerski je. Uposli ruku. Devedeset stepeni pokreta do usana. To je proces. Lep. Crven. Topao.
Obavezno se izuti iz klompi. Bos. Nego kako. Ove godine je cuba-grejanje hit. Pa stoga može kao kod Red. Na plažu. Bos.
Prvih pola sata, obavezno misliti. Ali obavezno. Jebeš ga, taj prelaz iz ovog u onaj svet je proces. Nema tu klika. Mora to polako, al da ne znaš da je polako. Varaš se. Ali bolje nego da te varaju.
I voila...
Odatle u tom stadijumu teško da mogu preneti neka pravila. Osim:
Prvih pet pljuga tresti u pepeljaru.
Ostale može i po patosu, jer tu je mušema. A da, mislili smo i na te svinjske momente kreacije.
Sipati po pola čaše za tih pet pljuga.
After, sipaj. Ne meri.

I kad ne meriš. Eto ti slike.
Danas išla dobro. Čekamo se na jutrenju. Moje mazalo i ja.

A skica. Vako.


Final mazalo. Videćete.

A vama.
Bezpravilan vikend!

Žene su jelte, misleća bića. Od tamo nekog veka, ili tamo nekog doba. Možda Adama, rebra...ili nekog drugog dela tela...Ko će ga znati.
Naravno ne na whole planet. Ali taj whole planet, me nešto u ovom postu i ne zanima. Zanimaju me moje žene.
Moje prijateljice.
Moje ŽE.
Moje sto puta nazvane sadruge, sapatnice, saputnice, sapijači, satirači, sabraća, sasestre...moje SASVAŠTA.
U ovo SASVAŠTA uredno imam i svoje MU.
Saputnike, sapatnike, sabraću, ono polno suprotno od ŽE. Ali prijateljima stvarno ne zagledam u gaće. Bar do sada nisam. Kome sam zagledala, odavno nema status SASVAŠTA.
Da odma nešto razrešimo. Ovo ne pišem kao misleće biće. Ovo pišem kao besni prijatelj, koji nosa kofer prve pomoći. Vrlo hrabro i ponosno. Besno.

Oni muški koji umesto muda nosaju sujetu, mogu ovaj post uredno i da zaobiđu i da mirno idu spavaju. Mudonje, a pismeni, mogu ostati.

Žene odavno ne veruju u bajke. Bar ne one koje su čitali muškarci. Finija populacija opismenjena i na basnama, će vrlo jasno skapirati šta sam htela da kažem.

Kako je to kada se glupost Drčne ili Kurajberi bez pokrića nad jednom mojom ŽE.

E ne može!

Jedno je sigurno...kad se muško navuče na bajku, ili Mulen ruž, pa krene da tiltuje e ode sve do kurca! Ali da, da pojasnim. Tiltuje u pogrešnom pravcu! Daje žmigavac a ne skreće. E ti ne znaju da vozaju. Ti srozaju. I sebe, a i žene. Gas je jedno, a motanje volanom na suvo je drugo, gospodine MU!

Jedna od ŽE upoznala jednog MU. Ono čudom. To se tako i u ova vremena zove. E to ŽE iskreno do onoga čega on nema. Jaja sablogerska zajednico. Jaja! E sad.

Za zajedničku čorbu, i zajednički začini. I astal. Ali dve stolice. Uvek.
Ali avaj.
Začini ŽE ne valjaju, ali začini MU valjaju. A kuvao bi!
Stolica na kojoj ŽE sedi ne valja, ali njegov tron OK!
A jede mu se čorba. Vrlo.
Premijerna mu nešto. Ne zna se što.
E pa da saznamo. Možda bude poučno. A možda i samo istresajuće sranje u etar.

MU pričao o sebi. I ŽE o sebi. Sve to tako ko po redu. I sve to tako dok ne prestane priča i krene ličan doživljaj.
Do tada MU tvrdio kako je vrrrrrrrrlo ali vrrrrrrrrrrlo otvoren. Iskren. Znatiželjan. Kako avaj ima otvorene poglede ako ne na ceo svet, ono bar na Balkan. Ili svoju šljivu. Jebeš ga i to je vizura? Ali ne lezi vraže, ma lezi, MU je ipak tu negde. Oko svoje šljive. S ovih krajeva. Iako se šta po lepom belom svetu. Šta mari to šetkanje. Vizura se ne menja kad sedaš u avion. Vizura se gradi i pre POLETANJA.
I pitanja o prošlosti. OK. To je bar sa mnom OK, a i sa mojom ŽE. A i sa njim. Kako reče. ŽE iskrena. Nema šta da se taji. Mirno se spava. Lični šamari se pale samo sebi. I tako ta igra iskrenosti bi trajala till the end of the world, da gosn MU sebe ne laže. Da ima ta muda u gaćama ili bar rečima, umesto sujete.

I teške reči. Ali teške.
Čika se meri sa onim pre!!!
Helllooooo Sir, ali da li si ti normalan?
Da je valjalo, ne bi bilo pre. Vrlo jednostavno.
Čorba MI se kuva odavde, od ovih začina. Nema začina pre.
To bila neka druga MI čorba. Dobra. Drugačija.

Momče...nisi je jeo, to je sigurno, stoga, odjebi od tog astala!!!

Ali gladni znatiželjni MU, sa sujetom ko whole world, ili bar njegov pogled na taj. Ne staje. Ne zna poziciju. A ni svoju stolicu. A ni astal ako ćemo iskreno, nije njegov. A ni varivo. A jeo bi.

I još teže reči.
I još tužniji prijatelj.
I još razočarenja u reči koje se rabe.

I rečenica koja zapara prostor:
-Ako si mogla da voliš takve ljude pre mene (seljake jel), kako možeš mene!????

I rečenica razočarenja u muškarce koji jedu ono što ne mogu da svare!


Momče, svoje začine i mrš kući. Na bljutavo!

Ne diraj mi ŽE.
Jer ukusno kuva.
I još bolje slika!!!