srijeda, 06.12.2006.

PUBLIKA

Ah, pa ima raznih.
Koji gledaju šta drugi rade. Koji gledaju šta drugi imaju. Koji slušaju ono što drugi znaju. Koji slušaju one što gledaju. Koji gledaju i slušaju i pipaju šta drugi gledaju, i može tako to u nedogled. Sve ih jednim imenom zovemo publika.
U istorijatu mazanja, imam najdražeg upijača na svetu.
Najdraži primerak publike.
A zove se Nikola. Meni znani kao Nikolica.
Keva ga je čuvala kad je bio mali. Doduše, nije ni sad nešto veliki, ali od kada se pobogu publika merila brojem godina u dupetu?

Image Hosted by ImageShack.us

Jednom prilikom, pri nastanku ovih malih malecnih reljefa, uzela foto aparat, opalila snimke, i spakovala u arhivu. I naravno u mali foto album, i turila u fioku, međ ostale.
Prilikom posete roditeljskoj zajednici, keva je naravno uspela vrlo diplomatski da me ubedi da ponesem sve te fotke. Oće žena da vidi i tačka. Ćale je već tu uvek manje bivao zainteresovan iz prostog razloga što ga stvarno ne dotiče umetnost. Ali ok je s tim. S ponosom nabavlja bruseve, brusilice, čekiće, opeku, doteruje to nekim kamionima po potrebi uvek praveći onu facu: Majko moja, šta sam napravio!

I donela ja TU "malu knjigu" međ velike. Ljude.
I veliki ljudi počeli sa onim pitanjima kad u najmanju ruku poželiš omanju granatu i da ih sve razneseš.
Sve počinje onim pitanjima:
A šta ti je ovo?
I šta ovo znači?
Posle dve rečenice POKUŠAJA objašnjavanja, shvatim, da se publika ne može opismeniti za jedno poslepodne.
I dalje tako mislim.

Ding dooooooong!!!
Nikolica.
Osmeh od uva do uva.
Na nosu male malecne naočare, koje su se ulaskom u prostoriju zamaglile i gde je on pravim tonom jednog generala naredio:
Skidaaaaj mama, zamaaaaaaglilo!

A na stolu knjiga.
Mala. Sa nekim nja nja motivima, kakve znaju samo da vam uvale u foto radnjama.
Ajmooooooo citamoooo malu knjigu!
Ajmo!

Otvorio Nikolica i lista. Sa srećnim usklicima otkrovenja:
A vidi ovo ovo sam ja i deda.
A ova druga je konj i on je kod druge babe.

A ova...


Image Hosted by ImageShack.us

Ovo se ja borim protiv vetra!
I imam metlu. Vidi vidi etotako!!!


Nikolicu čeka ovaj mali malecni reljef na mojoj polici.

Umetnost je za male ljude.
Za velike samo dosadna objašnjenja.



- 23:24 - Komentari (12) - Isprintaj - #

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.


<