Naslov:
Poverenje
Objašnjenje naslova za one koji ne barataju apstraktim pojmovima:
Ringla je čudo!



Ulazak u kapitalizam je stvar, kako bih to nekako jednostavno sročila, naš izbor. Ne naš kao sablogerske zajednice, nego evo još jednostavnije, moj izbor. Nekom čudnom dedukcijom sad bi svi mogli da kažete: Aha, etotako je gilti za moje ginjenje u kapitalizmu.
Ali nećemo se pa sad baš odma vređati. Jel tako?
Ovo je bilo sve ali ne i jednostavno rečeno.

Nego. Mogla sam da budem i traktorista. Što jes jes. Ili da gajim male mačiće koji gajenjem postaju veliki mačići. Mačke takoreći. Mogla sam radim i kao skretničar na železnici. Mogla. Ali.
Odabrala etotako kapitalizam. Nećemo ulaziti u splet okolnosti koji je doveo do toga da šlem rudarski sa ponosom nosim na glavi. Sa sve lampom na sred čela, zbog kasnih noćnih površinskih kopova. Jbg, kapitalizam nema smene.
S MENE.
Ali bolje i ta lampica na čelu nego zvezda petokraka. Tu nikako nemam dilemu.

Elem. Aj sad taj ulazak pa ulazak. Moj izbor. Ok. Dobra sam s tim. U reeeeeedu je.
Ali izlazak iz kapitalizma nekako nikako ali nikako nije stvar one satnice koju potpišeš. Ono 16 h se draga moja etotako ne važi. Etotako. Aj i s tim sam nekako ok. Ali nekako.
Ali kako da kuvaš ručak u 18 h?
To već neka večera. Valjda.
U mom izbornom kapitalizmu to ručak.
S toga pristupimo šporetu.

Recept kreće vako:
Izađeš iz kapitalizma!!!
Ovo je ujedno i naslov variva.

Dođeš do toplog objekta. Sad, da li ste u zajedništvu pod istim krovom, da li imate stanište pod šatorom, da li je komuna ili pak usamljeno palite samo jednu vatricu, nema veze. Topao objekat. I ima ringlu. To je imperativ.
S tetama i čikama u marketima razmenite sve divne reči pozdrava, borbene pokliče, kusur i pristupite kuvanju RUČKA.
Ali vako.
Staviš sve što pokupuješ u marketu na tu toplu ringlu, zvekneš ON i...
...
zaboraviš da si to uradio!!!

Dobro. Sad pitanje, kako možeš to da zaboraviš?
Lepo. Odeš malo, ali samo malo da odmoriš od kapitalizma, evo malo ćeš da pročitaš dva tri reda, i usput da ustaješ i da malo mešaš sve to, da malo dodaješ začine, nadgledaš ručak kako bi to rekli. Ali ne.
Ringli jesam rekla ON ali meni se draga zajednico desi OFF.
I sanjam li ga sanjam.
A ručak kuva li se kuva. A da ja to i ne znam.
I dođosmo napokon do mudrosti.
(Pa da, uvek su neka naravoučenija na kraju, ili pod nekim zvezdicama).

Ustajanjem iz tog samo-malo-da-odmorim stanja osetim po kući miris. Mmmmmmm. Hrana. Neko kuva. Mmmmmm.
Ne!
Ne!
Pa nema ko to da radi pod ovim šatorom do mene koja samo-malo-odmaram!
Velikom sprinterskom brzinom odleteti do toplog objekta. Podići poklopac. I ugledati divan prizor. Varivo gotovo. Promešati. Ne, nije zagorelo. Sa malim strahom zahvatiti na vrh varjače i probati.
I reći.
Mmmmmmmm.
(ko na reklamama).
Sjajno! Brilijant! Nikad ukusnije! Prelepe boje! Sve sjajno!

Šta se u stvari desilo?

Poverenje dragi moj prijatelji.
P o v e r e n j e.
Moj topli objekat je osetio da ja njemu dajem puno poverenje s tim samo-malo-da-odmorim, i osetivši tu odgovornost me nije izneverio.
Moj topli objekat zvani ringla.


Ništa bez poverenja. Čak ni u kuhinji!

Mmmmmmm.