Žene su jelte, misleća bića. Od tamo nekog veka, ili tamo nekog doba. Možda Adama, rebra...ili nekog drugog dela tela...Ko će ga znati.
Naravno ne na whole planet. Ali taj whole planet, me nešto u ovom postu i ne zanima. Zanimaju me moje žene.
Moje prijateljice.
Moje ŽE.
Moje sto puta nazvane sadruge, sapatnice, saputnice, sapijači, satirači, sabraća, sasestre...moje SASVAŠTA.
U ovo SASVAŠTA uredno imam i svoje MU.
Saputnike, sapatnike, sabraću, ono polno suprotno od ŽE. Ali prijateljima stvarno ne zagledam u gaće. Bar do sada nisam. Kome sam zagledala, odavno nema status SASVAŠTA.
Da odma nešto razrešimo. Ovo ne pišem kao misleće biće. Ovo pišem kao besni prijatelj, koji nosa kofer prve pomoći. Vrlo hrabro i ponosno. Besno.

Oni muški koji umesto muda nosaju sujetu, mogu ovaj post uredno i da zaobiđu i da mirno idu spavaju. Mudonje, a pismeni, mogu ostati.

Žene odavno ne veruju u bajke. Bar ne one koje su čitali muškarci. Finija populacija opismenjena i na basnama, će vrlo jasno skapirati šta sam htela da kažem.

Kako je to kada se glupost Drčne ili Kurajberi bez pokrića nad jednom mojom ŽE.

E ne može!

Jedno je sigurno...kad se muško navuče na bajku, ili Mulen ruž, pa krene da tiltuje e ode sve do kurca! Ali da, da pojasnim. Tiltuje u pogrešnom pravcu! Daje žmigavac a ne skreće. E ti ne znaju da vozaju. Ti srozaju. I sebe, a i žene. Gas je jedno, a motanje volanom na suvo je drugo, gospodine MU!

Jedna od ŽE upoznala jednog MU. Ono čudom. To se tako i u ova vremena zove. E to ŽE iskreno do onoga čega on nema. Jaja sablogerska zajednico. Jaja! E sad.

Za zajedničku čorbu, i zajednički začini. I astal. Ali dve stolice. Uvek.
Ali avaj.
Začini ŽE ne valjaju, ali začini MU valjaju. A kuvao bi!
Stolica na kojoj ŽE sedi ne valja, ali njegov tron OK!
A jede mu se čorba. Vrlo.
Premijerna mu nešto. Ne zna se što.
E pa da saznamo. Možda bude poučno. A možda i samo istresajuće sranje u etar.

MU pričao o sebi. I ŽE o sebi. Sve to tako ko po redu. I sve to tako dok ne prestane priča i krene ličan doživljaj.
Do tada MU tvrdio kako je vrrrrrrrrlo ali vrrrrrrrrrrlo otvoren. Iskren. Znatiželjan. Kako avaj ima otvorene poglede ako ne na ceo svet, ono bar na Balkan. Ili svoju šljivu. Jebeš ga i to je vizura? Ali ne lezi vraže, ma lezi, MU je ipak tu negde. Oko svoje šljive. S ovih krajeva. Iako se šta po lepom belom svetu. Šta mari to šetkanje. Vizura se ne menja kad sedaš u avion. Vizura se gradi i pre POLETANJA.
I pitanja o prošlosti. OK. To je bar sa mnom OK, a i sa mojom ŽE. A i sa njim. Kako reče. ŽE iskrena. Nema šta da se taji. Mirno se spava. Lični šamari se pale samo sebi. I tako ta igra iskrenosti bi trajala till the end of the world, da gosn MU sebe ne laže. Da ima ta muda u gaćama ili bar rečima, umesto sujete.

I teške reči. Ali teške.
Čika se meri sa onim pre!!!
Helllooooo Sir, ali da li si ti normalan?
Da je valjalo, ne bi bilo pre. Vrlo jednostavno.
Čorba MI se kuva odavde, od ovih začina. Nema začina pre.
To bila neka druga MI čorba. Dobra. Drugačija.

Momče...nisi je jeo, to je sigurno, stoga, odjebi od tog astala!!!

Ali gladni znatiželjni MU, sa sujetom ko whole world, ili bar njegov pogled na taj. Ne staje. Ne zna poziciju. A ni svoju stolicu. A ni astal ako ćemo iskreno, nije njegov. A ni varivo. A jeo bi.

I još teže reči.
I još tužniji prijatelj.
I još razočarenja u reči koje se rabe.

I rečenica koja zapara prostor:
-Ako si mogla da voliš takve ljude pre mene (seljake jel), kako možeš mene!????

I rečenica razočarenja u muškarce koji jedu ono što ne mogu da svare!


Momče, svoje začine i mrš kući. Na bljutavo!

Ne diraj mi ŽE.
Jer ukusno kuva.
I još bolje slika!!!