Opet knjiga u krevetu?!
Uvedem li jednom redovno spremanje istog, možda pronađem sve one naslove za koje odavno mislim da su bestraga nestali sa police.
Vole knjige krevet pa to ti je.
Bar ove moje.
San snu ide.

Odavno ne ustajem leva desna, ili desna leva. Nema taktike u spuštanju tabana na parket. Ili glave. Kako se zalomi.
Jutros tehnika: odmah pa stabilno. Na obe! Odjedared.

Levo stopalo veće od desnog. I to ne tako zanemarljivo. Ali to samo primeti dobro oko. I ja.
Dva nejednaka stopala spustila u čarape. Sa prugicama. Crno belim.
Dva sad-manje-vidljiva nejednaka stopala spakovala u conversice. Bele. Koje se nikad ne pertlaju. Obuvanje na stari dobri način: guraj!
Ohoho! Dva jednaka stopala u broju 39 spremna.

Pranje zuba obavih u hodu ubacivanja stvari u torbu, pakovanje diskova, vozačke, cvika....
Isprala. Ispljunula.
Ogledalo reče:teta zuba prošle nedelje obavila brilliant job. Briiiiiilliant!

Odo!