Razmišljam o PO.
Ne o prezimenu slavnog pisca.
Ne o reči u nazivu filma “braća PO materi”.
Ne o reči u rečenici “idi PO hleb”.
Mislim o PO kao dodatku.
Kao saučesniku današnjeg dana.

Kao surogatu.

POturice.
POgrešni.
POkapitaliste.

Ima li gore?
...

Ali ima rešenje.

PObesneti.
POubijati gamad.
POzavršavati stvari na taj način.
POstaviti tako ono što nije PO na svoje mesto.
POslagati.
POterati vodu na svoju vodenicu.

PObeći već ne spada u ovaj POst o PO, stoga to ne ulazi u pravilnik.

Kapitalizam je ok.
Ali onaj sa dodatkom POjede dušu.

POverujte mi.