Bio je jednom i EtoTako mali. Nije mu se tada znalo za pol.
Pitao je mamu eto tako:
«Mama, mama, a gde ode mrak kad se upali svetlo?»
Tada je mama saznala da će mali eto tako da se zanima svetlom.

Opet simboli.
Ovaj put prodrman mozak jednim drugim pametnim mozgom.
Hvala mu!



U mnogim slučajevima svetlost se teško može razgraničiti kao svetlost Svetlost i kao svetlost metafora i simbol. Skoro da često ne znamo gde je ta granica Čudnog od Prirodnog. (U mojoj osvetljenoj sobi to mu ga sad dođe sinonim).

Ima li svetlost, kao krajnji aspekt materije, koja ima svoju brzinu...ipak nešto zajedničko sa svetlošću o kojoj govore mistici, religije, simboli, psiholozi, snovi...
Ona je uvek granica i ishod stvari.

Ona nastaje u mraku!

Svetlo i tama, naizmenični ciklusi.
Pravi kosmički Puls. Te zakone vidimo od Kine pa preko svih drugih civilizacija.
Ona uvek znači isto. Na svim kosmičkim nivoima, u ljudskim životima: POSLE TAMNOG, DOLAZI SVETLO!
Porođaj. Penetracija onog zraka kroz one divne plave oblake i plavo nebo o kom pisah.

Svetlost.
Muškarac u ženi.
PRAVA LINIJA!
Jedina na svetu.
Krivina je ženska.

Elem.
Svetlost je u Kini ming. Spoznaja. To je sinteza svetlosti i meseca i sunca. I muškog i ženskog. Za kineske budiste, znači prosvetljenje.
Prema kabali, zraci svetlosti AOR, izlaze iz praiskonske tačke, i rađaju prostranost. Eto li i velikog praska upletenog u ovo.
Fiat lux iz Postanja, znači prosvetljenje, ali sređivanje haosa ni manje ni više nego VIBRACIJOM!

Vibracija.
Jedna od osobina talasa.
Ta divna frekvencija.
Taj divni ritam.
PULS.

Prema Sv. Jovanu, praiskonska svetlost je REČ.

Svetlost Pravog sunca mora biti primljena bez loma, tj bez posrednika koji krivi, dakle direktnom intuicijom, direktnim pojilom sa Izvorom.
Sunčeva svetlost je neposredna svetlost. Suprotno je od mesečeve refleksne svetlosti. Muška i ženska. Topla i hladna. A svetlosti.
Svetlost i tama su sveopšte dvojstvo, jin i jang, u kome jedno sadrži drugo, i jedno proizilazi iz drugog.

Jer mali eto tako pita: Gde ode mrak kad se upali svetlo?

Svetlo tama, su na zapadu anđeli i demoni, u Indiji Deva i Asura, u Kini nebeski i zemaljski uticaji. Zemlja je tama, nebo je svetlost.
Svetlost je simbol nebeskih oplodnih sila, kao što je voda izraz zemaljskih htonskih stvaralačkih sila.
Svetlost je sila koja daje život. Svaka epifanija, svaka pojava svetog, okružena je oreolom čiste svetlosti. I u islamskoj i hrišćanskoj i mnoooogim ikonografijama.
Mada je sunčeva svetlost izraz Nebeske moći, ona se ne pojavljuje kao NEPROMENJIVA datost.
Ona bi mogla nestati! Iščeznuti. Sa njom i život sam.
Odatle se u sveukupnoj ljudskoj istoriji, pomračenjima pridaje poseban značaj.
Strah. Od tame...kao mesta gde nema života.
Ili ima, jer tu nasta svetlost. :)


Belo.
Svetlost.
Boje.
I zelena.
I plava.
I crvena.
I u njoj su sažete.

I tako dobro pulsiraju!