SAMOĆA U OČIMA
slika: digital artist https://www.facebook.com/realengo.marcos/
Neoprostiva tuga ne jenjava,
klizi mojim ramenima, steže,
ostavlja tragove neizbrisive,
a mislio sam pobediću sebe,
izdržaću ovaj lom
i oprostiti svu samoću u očima.
Idem u susret vetrovima
koji cepaju moje grudi,
svaki zrak sunca doprati
i bez radosti dane šaljem
u vreme nepovratno, izgaženo.
Mogao sam poslušati bezbroj reči,
želeo sam da verujem
samo u dodire kao svila
što ostaše uklesani
pod kožom života.
Davno je zablistala
svaka kapljica zore
gurajući u snove sve svoje boje,
a ova pustoš podeli meni
i prosu pred noge istinu
u koju ne verovah nekada.
U ćutanju nađoh sebe
duboko prezirući laži očiju tvojih
i svaki trag što me vraća i okreće,
da gledam i čekam vreme
koje je prošlo pored mene.
Milica.V
daleka istina
slika: digital art
Ruke su mi ostala drhtave
pobeđene bolom u borbi za slobodom,
neiskusne oči ne štedeše nijednu suzu
razapetu između teških dana,
a u zori je uklesana jedna večnost.
Ostade slomljena
jedna pesma nikad ispevana
okupana nekom tišinom
donesenom na krilima izdaje,
a ova duša široko hoda
izgubljena u svojoj stvarnosti
kao tuđa, duboko bačena
u jednu bezdan,
u jednu samoću.
Radost je ostala
u nekoj senci izmučenoj
koprcajući se da nađe, da dostigne,
da ponovo jedno lice ozari
i ne znam...ne postojim,
sumnjičavo nestajem zgažen
i u prošlost zatrpan.
Sanjam tuđe snove,
gledam tuđe nebo,
živim svoju sudbinu
daleko od istine.
Milica.V
KAMEN STRAHA
slika: digital art
Mnogo je reči opisivalo vreme
kružeći kroz jutra i noći
trežeći u zraku i tami svaki smisao
kuda je moglo naopako krenuti
svako svitanje i smrknuće dana
što si iz očiju svojih cedila,
a negde tiho želela,
da je sve nekako drugačije, sjajnije,
bez bola u svakom nestajanju
onoga zbog čega se
mnogo u sebi zapitasmo.
Tako su ostali
neizbrisivi tragovi svakog mirisa
koji je u meni budio želju
večno drhtavih drhtaja
i treperavih noći
koje su obavile
svo vreme našeg vremena
u kome niče žalost
i osamljena razbacana
senka prošlosti
pa kao kamen temeljac
u srcu se zapeče bol,
a ni samoća je ne istera
ni suza je ne ublaži
dok dišem onako
kao nikada do sada
uz prigušeni jecaj,
jer bojim se straha.
Milica.V
