PLES SUDBINE

28.12.2019.



slika: digital art

Kao kapljica sreće
koja klizi niz ogledalo
i za sobom ostavi
trag bolan i neizblediv,
moje jutro je
sumorno i bolno,
skriveno negde iza stvarnosti,
krije samo iskru žara
i zelje neke daleke,
daleke kao beskraj.

Na mojim dlanovima
tuga neizbrisiva,
puna nemira i nemoći,
da nekuda istekne
u neke svodove večne,
da nestane sa linije ove sudbine.

Tišina okamenjena
nikuda ne odmiče,
živi, ali i sluti,
da kraj se nazire
jednom osmehu što nikada
ne izbi na usne umorne,
osta' u ćutnji dubokoj,
da vlada i dane pretvori
u čežnju najtežu,
onu koja traži odgovor,
da gresi nisu namerni.

Sve je u meni teret pretežak,
sećanje mi u očima živi,
puno trena i nade,
da moglo je drugačije biti,
trajati kao neka muzika tiha,
muzika za ples ljubavi i istine.

Produžimo vreme,
mi bili smo u nekom svetu
bliski i znani,
u pogled uvili svaki drhtaj
jednog neostvarenog sna,
ostali bez osećaja,
da odigramo taj ples,
ples sudbine.


...milica.v

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.