SEĆANJA
slika: digital art
Sve je tako tužno
u praznom pogledu sećanja
ostaje samo ova tišina teška,
da objasni neobjašnjivo.
Tako usamljen
čekam neki bljesak,
da mi bar lice osvetli
ove oči od bola isprane.
Udišem neki novi osećaj
što dušu kida,
puca po njoj
bez kajanja i sažaljenja,
da li će izdržati?
Ne, ne pita!,
kida i čupa, boli i vene,
živi potop od sopstvene reči.
Sve je tako sivo,
a puno je zraka ne dopire,
izbrisan iz osećaja,
razdvojen i istrgut
od drugog komada svoga srca
na pola sam želje zanemeo.
Pun straha i razočarenja,
da drhtaji su lepi,
neki drhtaji rukom urezani.
Sve je tako teško,
a jednostavno,
izazvano sudbinom
gde nada ne postoji,
gde oči samo mogu,
da se sklope u neke snove
nedokučive, nedosanjane,
ali traju.
...milica.v
