SVE JE PRAŠINA
slika: digital art
U ovoj propasti samo mi treba mrva mira,
da sklopim oči i mislima odlutam
u neke nedokučive ravnice,
u neke ljubičaste sume,
da lutam horizontom kupajući se u umoru
gde oči su tvoje poput sjaja
nepresušni izvor mojih jutara.
Da odem daleko, dušu da razdvojim,
umoran i žedan ovde kolena gulim,
u ovom porazu da nađem samo tren sreće,
da osetim treptaj, osmeh da podelim
i umaknem vremenu što strah mi donosi.
Sloboda izvire iz dlanova što drhtaj dele,
strepnju pod noge da bacim,
nateram suzu da tuđa postane
i sigurnim korakom krenem u pravcu ćutnje
što sšmi i doziva me
ne strepeći da je tišina znak,
da ću pred vratima
biti napušten i zauvek ostavljen.
Dok klečim i glas u vrisak pretvaram,
samo još jednom žedan
sa drhtavih ruku istine
mrve sreće da se napijem
pa ću nestati daleko kao prašina
koje se niko neće sećati.
...milica.v
