ZID
slika: digital art
Pokušavam da srušim zid ćutnje,
noktima grebem,
krvavi i bolni tragovi ostaju,
pukotinu da napravim
i okusim svetlost istine
što je kao trunka ostala.
Ledenih usana dodirujem
još hladniji zid,
dajem suzama da spiraju reči
nekada izrečene.
Kao vuk kidam
sopstvenu bol na komade
isprskan lažima,
progutan zidinama.
Robijam kao zatočenik
što srce sam spostvenim
rukama iščupao
i na tuđe dlanove spustio.
Raskomadan ću ostati,
u ovoj tisšini mrtvoj,
ispruženog tela
na hladnom pločniku
zarivenih noktiju
u sopstvene oči,
da nikada više
ne ugledam svetlost.
Govoriću svojom tišinom
onima koji je razumeju
i znaju da je žive,
a kada se zid sruši,
ostaću nepomičan
i čekanjem umoran.
...milica.v