TUGOM UVIJENA

03.07.2019.



slika: digital artist

Trnje života mi pocepa kožu,
bez snage i volje
živeo sam jednostavnost,
za osmeh mi je trebalo vremena,
da bar na kratko obradujem tišinu.

Jedan jutarnji zrak očiju blistavih
zaslepi puteve i ozari moju dušu,
a nisam sanjao da postojiš
snena i željna trajanja.

Bila si istina
u kojoj se rodih ponovo,
postala si moje čistilište,
moja sjajna zvezda.

Nisam slutio,
da ćeš mi dušom šetati
iskrena i gola bez stida,
bez srama.

Morao sam da ispisujem ćutanje
koje samo ti razumeš,
dok te u tugu uvijam.

....milica.v.

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.