TUGOM UVIJENA
slika: digital artist
Trnje života mi pocepa kožu,
bez snage i volje
živeo sam jednostavnost,
za osmeh mi je trebalo vremena,
da bar na kratko obradujem tišinu.
Jedan jutarnji zrak očiju blistavih
zaslepi puteve i ozari moju dušu,
a nisam sanjao da postojiš
snena i željna trajanja.
Bila si istina
u kojoj se rodih ponovo,
postala si moje čistilište,
moja sjajna zvezda.
Nisam slutio,
da ćeš mi dušom šetati
iskrena i gola bez stida,
bez srama.
Morao sam da ispisujem ćutanje
koje samo ti razumeš,
dok te u tugu uvijam.
....milica.v.