ŽELJA JEDINA
slika: digital artist
Možda sam te nekada dodirnuo,
a da to nisam ni znao,
čuvao te u svim čežnjama
nepoznatu i stranu u svojim uzdasima.
Možda sam za tobom patio,
a da to nisam znao,
kada se svetlost mog oka gasila,
čuvao sam te u svojoj tisini.
Mozda sam skriven od dana
imao jedinu želju,
a da je nisam poznao,
tonuo u ponor svojih redova
želeći samo jedno.
Možda si za mene skrivena
u crne snegove utopljena i čekaš,
da jedna reč iskaže bajku vremena.
a možda si za mene tek želja jedina
u moje dlanove upletena.
..milica.v
IZGUBLJEN U TRAGU
slika: digital artist
Tražio sam nešto u tvojim očima, možda čežnju što je govorila skrivanjem, možda dan koji je kao stvoren za uspeh ili pad...
Sapleo sam se od tvoje misli koje su bile jasne, gole i zalutale u borbi sa samom sobom...stid i sram od bežanja onog koraka koji vodi u ponor....
U uglu bojažljivog pogleda spazio sam nejasan bljesak, sjaj koji je pokušao sakriti tu tugu u kojoj si spavala, tugu kojom si se pokrivala dok je mesec vrebao krišom da te obasja, da ti pokloni ogledalo tvog izgleda, ojača ti nadu i pruži istinu...
Skrivala si se tako vešto, obavijena svojim plaštom samoće, tonula u tamu svih svojih misli, tražeći rešenje bez rešenja...tražila si izlaz iz kandži koje su te stezale, po sećanju grebale, nisu se trzale na tvoje krike sudbine, bila si jasna zori koja te milovala poput svilenih prstiju, dok si se ćutanjem davala ne štedeći ni jedan prosuti biser u njeno svitanje koji si skupljala u dlan oškrinutog dana, bila si jasna svakom svom uzdahu koji si pružala tišinom kojom si se štitila...
Ali nešto više je sačinjavalo tvoj svet u kom si skupljala svaki probuđen dan, moleći ga da ti u oku ostane, oda, pun zraka iz nekog novog svitanja, svet u kome si vladala sama sebi bez poznavanja kraja i početka u hodu ka uspehu, hodala si bez cilja, a nigde nisi stigla.. .bila si verna tome što si skrivala od drugih, tvoj jedini cilj je bio što si znala odćutati i ono što bi sebi rekla, nisi činila...
Stizala si u veran život snova i tu si bila neko drugi, neko ko ume da sanja samo izgubljeno, čuvala si svaki cvet u bašti tvojih snova koji je na tvoj pogled cvetao na tvoj dodir latice razvijao, a na nemir mirisao, skupljala si noćima pupoljke, milovala čežnjom i brala samoćom i kada te ponovo korak zraka probudi, oblačiš haljinu tuge i vraćaš sebi izgled koji nikada nisam mogao upoznati do kraja ...tajanstven, prepun ćutnje i gorke tišine, ali si ostavljala jedno... trag oko mene.........
...............milica..
DELOVI MENE
slika: internet
Stojim ispred vrata
tvoje kamene duše,
klečim kao prosjak,
jecam kao malo dete.
Da, ja ne molim za ljubav,
znaj to i nisam zato došla tebi,
molim da mi vratiš
sve delove moga bića,
sve što si izdvojio i uzeo sebi,
raznosio delove mene
u tvoje praznine,
u ta prazna polja tvoje duše.
Prvo te molim
vrati mi osmeh,
da bih opet nekada mogla,
pokazati sreću.
Vratićeš mi i moje srce,
jer osećam prazninu
gde bilo je nekada.
Možda ću naći
toplije sklonište nečijih ruku,
nekoga ko ga neće povrediti,
već svojim srcem štititi.
Obukao si toplinu moje duše na sebe,
a meni postaje hladno
i duša mi treba nazad,
da me greje.
Vratićeš mi sve delove mene,
jer nikom u ruke ne mogu leći sakata
ni tebi nisam,
a posle tebe ostala.
Zato te molim,
vrati mi sve,
jer nekom ću nekada
trebati cela.
...Milica.V
