ZAŠTO?
slika: digital art
Zašto su ove kiše i snegovi
tako oštri, tako teški
kada me šibaju i udaraju
ostavljaju krvav trag,
živu, otvorenu ranu?
Zašto su noći tako zubate
kao krvoločne zveri
zariju zube u mesa duše,
trgaju, razdiru, cepaju, raznose?
Zašto su najnežnije pesme,
tako suzne i nevesele postale
kao jecaj pušten u udaru
već bolnog mesta o oštrice
najoštrijih mačeva?
Zašto su noći postale
tako potpuno mračne,
željne robijaša, svojih duša,
neumorne, nezasićene?
Zašto je sve drugačije
s ove strane mojih zidina
tu gde mi je duša domaćin?
Zašto su stepenice mojih odaja
tako klizave i strme,
na njima ne mogu pružiti korak
već samo puzati?
.....Zašto?
...Milica.V
Oznake: pitanja
TRAGOVI
slika: digital artist
Navukao sam rešetke
oko svog sećanja
ukrašenog tvojim likom
sazidao hladne zidove
oko svoje tuge,
posadio najlepše cveće
oko jezera svojih suza.
Da li je i to malo,
da se osvrneš,
pokupiš ostatke ničega?
Ostao sam u vremenu
gde više niko ne prepoznaje
svoj, a ni tuđi trag.
Besmisleno hodam
golim pločnikom sećanja,
nalazim samo istu liniju
svoje slabosti.
Lik zbog kog mi sećanje
sve više upija
sadašnjost i budućnost,
lik neumornog oka,
postojanog vremena, čuvar,
stražar svakog uzdaha,
pesmu besmrtne tišine.
Na kraju hoda opet
dolazio na početak
onoga što sam ostavio,
pravio isti hod mislima,
a stizao nikuda
ili tamo gde sam ostao davno
ležeći u svojim molbama
ranjen i ispijen,
potreban nikome
gledajući u trag
koji si ostavljala
kroz prolaznost vremena,
previše žalio za onim
što sam izgubio
i onim što mi je ostalo....
Milica.v
TVOJA TIŠINA
Opirala si se od svitanja dana
još uvek stiskajući san
želeći otvoenih očiju,
da nastaviš nedosanjano.
Bežala si od samoće
kroz uski prolaz sećanja
čuvajući u sebi
sve što si htela reći
neobičnim načinom ćutanja.
Nisi htela priznati,
da si jednim delom
ostala tamo gde si sreću začela,
mislima si pisala
novo poglavlje svoje neispričane priče,
u nekoj tišini gde ptice samo jednom pevaju,
gde zvezde ne znaju kome pripadaju,
noći ili danu,
a mesec poželi sjati
na dlanu svih izgubljenih
u svom bezciljnom tragu.
Bežala si i od vetra
koji je čuo
to što je u tebi pričalo ćutanje,
uzdahom si se mimoilazila
sa šapatom svojih misli
ne želeći da se okreneš
i još jednom pogledaš
taj trag u beskraju...
.......Milica....
TRAGAČ
slika: digital art
Tajanstveni otok
neotkrivene
vrele zemlje žene
tragova zmije,
blago sakriveno
crnog gusara
zaštićeno pečatom
ukletog-
Pronađeno,
požuda nema mira,
skidaš sve sa sebe,
gledaš diraš,
diviš se,
ničice padaš,
ukletim
bez povratka-
Uklet postaješ,
proklet ostaješ,
nestaješ u svijetu mora
prokletih tragača.
Milica.V
DEO ROMANA "ŽIVOT JEDNE MAJKE"
slika: digital art
Možda ludi opstaju u svojim snovima bez granica.
U svetu iluzija živimo učahureni i dajemo životu samo mrvice sebe, ono što se zove moranje.
Idealno smo daleko od idealnog, u tuđoj koži vremenom nagriženi, bez slobode, slobodnih reči.
Postajemo ugušeni, jer ćutimo istinu o drugom liku u sebi sa kojim razgovaramo svakoga dana, potaknuti nečim što svaku reč zanemi, a pogledu daje puno pravo da traže nešto lepo ispred sebe.
..milica.v
SVETIONIK
slika: digital artist
Budi mi svetionik
osvetli mi more beznađa,
budi mi kompas i vodi me sebi.
Budi živi pesak, da potonem
u tvoju dušu kada te pronađem,
a ja ću biti tvoja meka postelja,
tvoj oblak želja i stvarnosti,
ploviću po tebi bezprekidno,
neumorno...
I neću spavati ni oči sklapati
nadgledaću svaki tvoj uzdah
svaki tvoj san...postaću stražar
nenaoružan....
Ostaću tvoja postelja meka,
da te milujem kao svila prečista,
da te imam kad te nemam..
..Milica.V
DEO ROMANA "ŽIVOT JEDNE MAJKE"
.....Kada tuga savlada um, snagu pretvori i nemoć, svaki korak napred uzalud je.
Pokušaj u bezizlazni prostor.
Maglovit, tišinom progutan.
U čežnju se stopio svaki pogled i trzaj te mrtve tišine.
Sve što je dalje od udisaja daleko je.
Izmečena linija da duše pokuša ponovo da živi.
Taj strah od samoga sebe večiti je okov, sazidan spomenik pre same smrti.
Hladna je duša poklekla nekada, tako ostala izujedana nekom sudbinom bez oprosta....
milica.v
(slika: digital art)
