U svetu iluzija živimo učahureni i dajemo životu samo mrvice sebe, ono što se zove moranje.
Idealno smo daleko od idealnog, u tuđoj koži vremenom nagriženi, bez slobode, slobodnih reči.
Postajemo ugušeni, jer ćutimo istinu o drugom liku u sebi sa kojim razgovaramo svakoga dana, potaknuti nečim što svaku reč zanemi, a pogledu daje puno pravo da traže nešto lepo ispred sebe.