Blog mater 2

Jedan šumski

Zamolio Medo Zeku da mu pricuva gorilu (ma sta gorilu, king kong-a) dok je Medo na godisnjem.
-Slusaj Zeko, za dorucak mu daj banane, za rucak banane i za veceru banane. I to je sve sto trebas raditi. Ali ni slucajno, ni za zivu glavu nemoj da ga diras. Jesi cuo!?
-OK, ok - kaze Zeko
I tako ga Zeko hranio par dana, i sve je bilo u redu.
Treci dan ne da vrag mira Zeki i on odluci pipnuti gorilu.
Prikrao mu se s ledja i lagano ga takne po ramenu.
Gorila se naglo ustane i okrene s razjapljenim ustima.
Zeko se u panici da u trk, a gorila za njim.
I trci Zeko preko polja i potoka, kroz sume i sumarke, preko brda i dolina, a gorila mu stalno za petama. Trajalo je to cijei dan i Zeko se vec umorio, mutilo mu se pred ocima, a i nije vise poznavao kraj koliko su daleko otisli. A gorila ne odustaje i sve je blize.
I u jednom trenutku zeko se spotakne preko neke grane, padne i ostane lezati na ledjima tesko disuci.
Gorila ga dostigne, prijeteci se nadvije nad Zekom, sirokih nosnica i jos sireg osmjeha pokazujuci ocnjake. Ispruzi ruku takne Zeku i kaze:

Loviiiiš !