sati
nedjelja, 29.10.2006.
drage moje
nije me bilo par dana. pa san se vratila, raspakirala, malo došla sebi i onda me uvatila glavobolja. iden sad pod tuš pa pod dekicu. sama, naravno. oboje od toga sama. pročitala sam sve šta ste u međuvremenu napisale, ali neman snage pisat komentare. komentiram vas idućih dana, a do tada... pa pa
petak, 20.10.2006.
bez komentara, u biti s njim, ali vako bolje zvuči
jedna od stvari koje mi nekako idu trenutno je neki, ajmo ga nazvat, društveni život. dakle, bila san na nekim koncertima, u kinu, kazalištu... pokušavan ne stat doma jer Big Brother ionako ne mogu podnit. pa tako oden ja i na Đibin koncert koji je završija prije po ure. a di ću večeras? ionako je kiša...
sve je bilo puno, čula san prije par dana da su karte bile rasrodane. bile su otvorene obe tribine, a pozornica je bila na zapadu. koliko se ja sićan, bila san na samo jednom koncertu do sada na kojemu je bina tako bila stavljena, a to je bija koncert Bijelog Dugmeta prije pitaj Boga koliko godina. turneja je bila Pljuni i zapjevaj moja Jugoslavijo.
i tako, počne koncert u 8 i 25. prvih nekoliko pisama su bile sve neke koje meni nisu baš nešto, pa san mislila da ću nakon tih po sata doć na svoje. ma i došla sam, ali nisan guštala. Đibo je bija nekako cili "ganut", stalno nam se zahvaljiva, a pod "nam" mislim na publiku. izmađu svake 2 pisme morali smo slušat njegove srcedrapaljne izjave kako smo super publika i sva to. ok, kontam da nije na Gripe nastupa 11 (ej, 11!!!) godina, što je, baj d vej, sramota, i da se uželija koncerta u svome gradu, al šta tribaš to govorit 4 milijuna puta? meni je to čisto preseravanje i dodvoravanje publici! nije mi se svidilo ni šta je održa koncert u Zg prije nego u St, al dobro, i to bih prešutila. al, ljudi moji, on nije otpiva Nije vrime od nedije, Krunu od perja, Lipa moja, Nepobjedivu, Ako me nosiš na duši, Nek se dijete zove kao ja, Tebe nisam bio vrijedan, Projdi vilo,... ma nabrojila san samo one poznatije. neću ni spominjat Suviše sam njen, Nisi htjela siromaha, Kaplju voska, Zrno radosti, Sve će biti ko nekada, Sa mnom ili bez mene, Cijele noći molio sam nebo, Cicolinu, Mogu se kladit u bilo što, Ej, vapore, Ozdravi mi ti. a ipak san ih spomenila. Ma ne mogu sebi doć od čuda da nije otpiva Nepobjedivu!!!!!!!! Ljudi moji, pa to je tako genijalana stvar!! ili Lipa moja??
koncert je traja manje od 2 ure prije bisa, a s bisom valjda malo više od dvi. znan da Đole ima maratonske koncerte pa nije fer se s njim uspoređivat, al moran, baš moran. jer Đibo nije održa koncert u St 11 godina i mora je nadoknadit puuuno toga. zbog svih nas koji smo dali 75 kn, a bilo nas je jaaaako puno, a u St i okolici su primanja ipak manja nego u Zg i većina obitelji i te kako osjeti tih 75 kn, morao je još pivat! a Đole je piva puna 4 sata!
je da je doveja puno gostiju. Baru i sestre Husar, klapu Iskon i Geoffreya Oryemu šta s njim piva Mirakul. čak je i Pervan bija na minut na pozornici, al sve je to ništa kad odeš s koncerta direktno pisat ovakav post.
možda san previše očekivala, ne znam, nisan baš inače nešto kritična i stvarno jako volin ić na koncerte čak i onih pjevača koje i ne slušan, al jako, jako san razočarana.
a nije otpiva ni Tajnu vještinu i to u trenu kad Massimo radi turneju pod tim nazivom i pjesma je ponovo svima u uhu!!!
da nije bilo on oga momka iz Iskona koji je pri samom kraju zaprosija dragu prid svima, na znam bih li ijednu pozitivnu emociju ponijela.
ponedjeljak, 16.10.2006.
šta se dogodilo?
ništa. baš ništa se nije dogodilo. u tome i je problem. baš ništa! grozno san se osjećala u subotu naveče, sama doma, ma užas jedan. evo van post koji san bila napisala tu večer, ali nisan ga ni dovršila ni objavila. oni antismajlići su bili dovoljni.
jako sam čudno raspoložena. u zadnje vrijeme se ne radujem kad dođe vikend. pošto mi je posal takav da i vikendom moran malo radit, doduše kod kuće, i nema mi neke velike razlike. jedino šta se ne moran ustat u 6 i nešto ujutro.
al nije u tome bit. prazna sam.ne osjećam. sve te stvari koje, u biti, jako volim radit, ne predstavljaju mi zadovoljstvo. sjećam se koliko san obožavala sist na neki štekat na sunce, nešto čitat, ćakulat s nekim...
primjećujem kako se mojim prijama i curama s kojima povremeno izađem sve manje da ić negdi. jedino ih mogu nagovorit ako postoji neki konkretni razlog, neki koncert, kino,... tako nešto. i večeras san ostala doma, a za sutra ujutro iman neki dogovor, ali... ma šta ja znam...užasno san tužna šta san sama samcata večeras, tako mi je potrebno društvo, koma sam. ne znan šta ću sa sobom. do malopri san radila, sad neman s kim izać, na tv nema ništa, ne da mi se radit ni jednu od milijun kućanskih obaveza koje san ostavila za vikend. slušan radio i tipkam ovo.
držalo me je to i jučer ujutro, jedva san se odvukla na kavu iako je vrime bilo prekrasno. popodne se situacija malo popravila. naveče san išla u teatar i stvarno san uživala, iako se nisan imala volje ni dotjerat nešto posebno, al eto.
danas je novi radni dan, malo mi je bolje kad radim, ne mislim na samoću.
subota, 14.10.2006.
četvrtak, 12.10.2006.
gle čuda
sinoć kad san tila objavit onaj prvi post o sjaju u kosi, pisalo me je da ga ne mogu objavit, bija je neki problem. pa san napisala onaj drugi, pa mi je i taj pokušaj propa jer je opet pisalo to nešto šta je pisalo i prvi put. kad ono, gle (ne malu voćku posli kiše, di ste uopće vidili kišu u zadnje vrime??) čuda: oba posta su se misteriozno pijavila. za mene misteriozno.
vozin se ja danas buson i baš razmišljam kako mi nije objavilo post i kako je to vjerojatno s razlogom. čak san i bila smislila šta bi moga bit razlog, al se sad ne moren sitit. nešto u stilu: pa ne moraju svi znat da san toliko očajna da u svojoj 37. godini maštam o nekom tamo susretu s nekim Likom i... ma ljigavo mi je o tome i pisat!
i šta sad da velim? koji je razlog da su se postovi IPAK pojavili? šta je s tim Pjesnik tija reć?
i koga li ja uopće pitan ovo, jer je očito da me više nitko i ne čita. jedino Morenzičko moje drago i Seka moja isto i to je to. i ova Cura Nova. a ta još nije skužila da san totalno blesava, pobić će čim shvati.
a kad me vi izbjegavate, pa kako da se uopće nadam da će me Lik zamijetit?
i koji je đon tim muškima koji se potrude da vas upoznaju pa se onda prave da vas ne znaju?
baj d vej, vidila san ga danas tamo, ali samo s leđa, kad je odlazio. vjerojatno je doša posli mene i sija na drugi kraj, ja ga nisan ubrala kad je doša. dakle, zakljiučak je da mu leđa nisu ama baš ništa lošija od prednjice.
eh, da, sjajila se kosa i te kako, al iman blagi osjećaj da su samo galebi to primijetili. ne, nije se ni jedan pokakao na mene, al nekako su me čudno gledali 
zaključak: sutra ne iden na kofi tamo, al nije da nisan pokušala 
srijeda, 11.10.2006.
napisala san post i kad san klikla da ga objavim, nešto je cicikrepnulo i sad neman posta i ne da mi se ponovno ga pisat
"samo dva tri retka, da zadovoljim morenzinu znatiželju" ili "sjaj u travi, sori...kosi"
uglavnom sam ok, malo san se udebljala jer se, iz nekih zdravstvenih razloga, ne smin puno kretat zadnjih dana, al ništa strašno.
trenutno sidin sa šugamanom na kosi i jeden brokulu u pokušaju da se ipak ne uprasim totalno. prala sam si kosicu da mi se lipo sjaji sutra na sunašcu.
srela san Ga jutros, sasvim slučajno. znan, sad ćete zagrmit da ne postoje slučajnosti. ipak, ma šta ja znan... uglavnom, iako odgovorno tvrdim da ne želim ništa s njim ( jesan li ikoga uspila zavarat? ), triban li uopće reć da san dogovorila kavu sutra na istom mistu u isto vrime s jednom drugom prijom koja i ne sluti zašto san joj rekla da dođe baš tamo? mislim, kao da će stvarno on bit 2 dana za redom na isto misto??
i sad se, valjda, nadam da će ga sjaj u mojoj kosi odvuć od Nje Meni. tako nešto, nisan još sigurna. hoću li ikad biti? sigurna, mislim.
ponedjeljak, 02.10.2006.
jučer, a i prekjučer, imala san strahovitu volju za pisanjem. i, naravno, blog nije radio pa ništa od toga.
mislim da san se zaljubila.
naravno, opet u "krivu" osobu.
mojim vjernim čitateljicama neće tribat dugo da shvate o kome se radi. sjećate se onog prezgodnijeg ili kako san ga već bila nazvala? o, Bože!!! bila san ga uspila izbacit iz glave nakon šta san doznala da se vratija curi, a onda san ga srela i prekjučer i jučer. jaoooooooooo!!!!! mislin, ne da je predobar, nego je... ono šta je više od toga. samo bih ga gledala i treptala povremeno okama da mu dam do znanja da san živa. a šta da van rečen?? pa san ga opet vidila jučer s Njom. s onom kojoj se nedavno vratija. mala je mlada, mlađa od mene bar 5-6 god po mojoj procjeni, al vjerojatno i više, ali je brzo prošla pa je nisan dobro ubrala. jaaako zgodna, ali nema mi baš neku smišnu facu. uglavnom, da mi prija nije rekla da je to Ona, ne bih ni shvatila. kad su prolazili, ona je išla par metara iza njega, on ispred jako ozbiljan. pa su sjedili jedno kraj drugog, miješali svak svoju kavu, nakon jedno 20 min počeli su nešto pričat, do tada su šutili, nisu se ni gledali, ni dodirivali... ma grozno su izgledali. ne ko zaljubljeni nego ko posvađani par. baš je izgledao tužan.
al eto. ona je s njim a ne neka druga. toliko san loših stvari čula o njemu, da je ženskar, da je uništija svaku s kojom je bija (to je njegov prijatelj reka za njega!!), da, uza sve to, priča o svojim ženama i doživljajima s njima... ma svašta. al, eto, ja si nekako umišljam da ne bi bija takav da je sa mnom. naravno. a kako bih drukčije i mislila?? ja san Savršena Žena Za Njega. kad bi bija sa mnom ne bi šetao ispred mene nego pored mene držeći me za ruku. miješajući svoju kavu pričao bi mi nešto, a posli bi me zagrlio i pričali bismo. a ha. ma stvarno bi!! e, da, ma zaboravila san van kazat kako bi šetali....
ej, ne, nisan poludila, samo van oću dat do znanja šta je sve ženska glava u stanju proizvest iz nekoliko pogleda.
ne mogu ga otirat iz glave već 2 dana.
a znan da nema šanse da ikad buden s njin, ne znan ni želin li. ma želin, iako to i nije pametno, al kad ja pamet s tim imala veze??
a tako je prekrasno bit zaljubljen i imat jedno lijepo lice pred očima, lice koje je uvijek nekako tužno, sjetno i zamišljeno, a ja "znam" da bi ga pogled na moje usrećio.
iman 36 god. zar ne bih do sada tribala već bit cijepljena protiv toga? al, iako san tužna jer je to nemoguća misija, istovremeno je to tako jebeno dobar osjećaj da želin da potraje dugo, što duže
