sati
ponedjeljak, 16.10.2006.
šta se dogodilo?
ništa. baš ništa se nije dogodilo. u tome i je problem. baš ništa! grozno san se osjećala u subotu naveče, sama doma, ma užas jedan. evo van post koji san bila napisala tu večer, ali nisan ga ni dovršila ni objavila. oni antismajlići su bili dovoljni.
jako sam čudno raspoložena. u zadnje vrijeme se ne radujem kad dođe vikend. pošto mi je posal takav da i vikendom moran malo radit, doduše kod kuće, i nema mi neke velike razlike. jedino šta se ne moran ustat u 6 i nešto ujutro.
al nije u tome bit. prazna sam.ne osjećam. sve te stvari koje, u biti, jako volim radit, ne predstavljaju mi zadovoljstvo. sjećam se koliko san obožavala sist na neki štekat na sunce, nešto čitat, ćakulat s nekim...
primjećujem kako se mojim prijama i curama s kojima povremeno izađem sve manje da ić negdi. jedino ih mogu nagovorit ako postoji neki konkretni razlog, neki koncert, kino,... tako nešto. i večeras san ostala doma, a za sutra ujutro iman neki dogovor, ali... ma šta ja znam...užasno san tužna šta san sama samcata večeras, tako mi je potrebno društvo, koma sam. ne znan šta ću sa sobom. do malopri san radila, sad neman s kim izać, na tv nema ništa, ne da mi se radit ni jednu od milijun kućanskih obaveza koje san ostavila za vikend. slušan radio i tipkam ovo.
držalo me je to i jučer ujutro, jedva san se odvukla na kavu iako je vrime bilo prekrasno. popodne se situacija malo popravila. naveče san išla u teatar i stvarno san uživala, iako se nisan imala volje ni dotjerat nešto posebno, al eto.
danas je novi radni dan, malo mi je bolje kad radim, ne mislim na samoću.
