Gay love
14.06.2005., utorak
Kraj? ...
Sve je počelo jučer... Vidio sam se s dečkom kod već spomenute frendice A. Bio je nešto jako ljut pa sam mislio da sam ja napravio kakav loš potez i s tim mislima smo se rastali. Kasnije mi je rekao da su ga neki drugi razljutili i da nije fer što se iskalio na meni. Meni to nije bilo bitno, bitno mi je bilo da si ne razbijam glavu s tim što sam ja krivo učinio...
Danas, vrlo slična situacija. Mjesto isto, frendica pristutna a M. opet ljut. Nešto mi je prigovarao da skinem naočale jer nije pristojno da ih imam s usputnim komentarima kako će mi ih nabiti i tome slično. Nisam ih skinuo a njegov bijes bio je sve veći... Onda sam mu pomalo ljut što se ponovno iskaljuje na meni rekao da ako mu smeta što imam naočale, taj banalni slučaj, neka ode. Na to se on ustao i otišao... Mislio sam kako mu samo treba malo vremena da se skulira kad ono stiže sms poruka od njega: "jesi ti za to da se ti i ja prestanemo zavaravati da nismo previše tvrdoglavi jedno za drugo? strah me da ćeš reć da, ali svejedno pitam" Strašno.... osjetio sam energiju tipa ono - nismo mi jedno za drugoga, što je prvi puta u ovih mjesec dana i to me nimalo ne veseli. Onda sam ga opet sreo u gradu, no on je nos dignuo tako visoko da mu misli nisam mogao dohvatiti... Ostao sam tužan i usamljen... I vrijeme se ubrzo pokvarilo, oblaci su nadvili Zagreb, prolio se pljusak, grmjelo je... a ja sada sam u svojoj sobi u tami, kapi kiše na prozoru, upaljena cigareta... sam sa svojim mislima... tužan.... H. |
