Gay love

ponedjeljak
23:30… neću ga ljubiti pri izlasku iz njegovog stana budući da imam temperaturu…
23:45 sjedim u autobusu, trese me groznica, grči mi se vilica i grlo me toliko boli da ne mogu progutati vlastitu slinu bez da mi zasuze oči….
00:05 dolazim doma i rušim se u krevet, jedva uspijevam iz torbe izvući H.-ovu majicu i nekako je navlačim na sebe…. miriše na njega……u istom trenu počinjem plakati kao mala beba (cendrav sam kad sam bolestan) jer imam gadan osjećaj da neću vidjeti svoje malo crnooko barem nekoliko dana…temperatura mi i dalje raste i konačno se zaustavlja na 40.2 !
ne mogu zaspati koliko me boli grlo i koliko me trese groznica, ….svakih toliko dolazi moja majka s novom turom čaja i antipiretika koji naravno na mene ne djeluju…. pred zoru, premoren od svega nekim čudom ipak uspijevam zaspati … zadnje na što sam pomislio bio je H.
utorak
budi me poljubac u čelo….. otvaram oči i shvaćam da me ljubila mama…. kakvo razočaranje…mjerim temperaturu – 39.05…. nevjerojatno sam ubediran jer shvaćam da ovo neće proći samo tako…. čujem se sa H.-om ….govori mi da nešto pogledam u jednim dnevnim novinama….. totalno me oraspoložio…. ljubim ga informiranog….ulazim u čekaonicu i pada mi mrak na oči…tri milijuna baba, koja nemaju pametnijeg posla nego žaliti se jedna drugoj o tome kako su penzije male i kako ih križa trgaju…. Pobogu nađite si klupu u parku pa tamo raspredajte o svemu, ja ovdje umirem! Naravno ne da mi se čekati, pa ulazim ravno kod sestre koja kad me vidjela kako izgledam skoro pala sa stolca…..naravno za mnom se čuje žamor ljutite gomile….njih tri su skočile (kad zamišljate tu scenu uzmite u obzir da zajedno imaju 200tinjak godina) i krenule napadati sestru koja izvlači moj karton preko reda i šalje me kod doktorice…dvije minute kasnije dijagnosticirana mi je gnojna streptokokna angina ……srećom pa sam došao na vrijeme, pa moje minijaturno dupe neće trpjeti 10 konjskih injekcija… silapen 1500 bi trebao biti dovoljan….naravno pitam jel ti zarazno? Na što dobijem odgovor da je, sve dok 24 sata nisam pod terapijom….još par minuta ostajem u živahnom (koliko živahan može biti netko sa temperaturom 39) razgovoru sa svojom doktoricom i odlazim doma……naravno zovem H.-a da mu kažem da sam sinoć bio vrlo zarazan i da ode doktoru ako ga i najmanje zapeče u grlu… međutim, na sreću- on ima jak imunitet i nije mu ništa…. došao sam doma i legao u krevet- u kojem sam ostao sve do maloprije….temperatura mi je malo pala, ali me još uvijek boli grlo…čuo sam se s H.-om koji me našpotao što mu se nisam javio…..fali mi strašno ….
jedva čekam da ga vidim, da ga zagrlim i da ga izljubim …. i evo dok ovo pišem zvala me kolegica s faxa da mi javi da nemamo predavanja u petak…. kud sam baš sad bolestan… mogli smo se H. i ja spakirati i provesti produženi vikend na moru……ah… sad bi on rekao – sve u svoje vrijeme….opet mi je nekako zima- dobivam temperaturu…idem u krevet,da što prije ozdravim i vidim ljubav svoju…
sve vas pozdravlja M.