G R L I C A

Ja sam budala. Kukavica, a ne grlica, premda serem ko grlica. I gle, opet ga serem i nikako da kažem kaj trebam. Daj zaveži jednom ak nemaš pameti! Uvijek govorim pogrešne stvari, očito. Netko možda misli da sam britkog jezika i da govorim direktno u glavu, a vidiš ja nisam zadovoljan jer se nekad ulovim u cenzuri; nedostatak hrabrosti. Kukavica. Ne mogu ja ni po šibice u trgovinu hrabrim ljudima. I zato im se divim, nekome koga nije briga ako njegove riječi, djela, povrijede ljude koji to zaslužuju i koji su sigurni da postupaju ispravno. Bitno je da postupaš ispravno. Propitkujem stalno sebe i svoje postupke i najčešće jesu ispravni, ali ponekad mi fali petlje, no trudim se.
Rastem. Bitna je razlika što polako znam što hoću; ja ti to obično skužim kasnije nego normalan čovjek. Nisam siguran kako ću do toga doći, ali se nadam da me ne će iznevjeriti hrabrost.

Četiri godine nije bio bijel, a ove će biti kao u pjesmama. Ajde bar nekaj. O minusu na karticama, pretjerivanju u poklonima i punjenju kolica u trgovinama puno smo slušali. Mene fascinira trpanje hrane u sebe i mnogo veće ponuda na stolovima. Neki su se već pomirili sa dvije do tri kile viška u ovih tjedan dana kaj dolaze. Mada bi nekima to i trebalo....
Baš svojstveno nama ljudima kad znamo da nešto ne valja, a svejedno to radimo. Pretjerujemo. Inače sam i ja bio u tom košu, ali ove godine ću drugačije. Obećajem da ću smršaviti dvije do tri kile. I siguran sam da ću uspjeti zato jer je dobro za mene. Ne će biti teško, ništa lakše od toga, ali treba onda to i zadržati. To ti je kao i doći na vrh. Mnogi uspiju, ali se samo rijetki zadrže tamo. Doći ćemo i do toga. Ne mogu sve od jednom, a ne bi ni bilo zanimljivo. Nisam od onih koji dobivaju servirano na pladnju niti to tražim. Želim sam izboriti, zaraditi i uživati u tome. Siguran sam da se samo takvim načinom doživljava prava zadovoljština.... Spreman sam. Na borbu i rad.
Ups, a počeo sam o snijegu i kilogramima. Ah te moje misli. Lete lete.
E da, sretan vam Božić!

- Jesi odustao?
- Od čega? (pitam ja namjerno, da ne napišem “od koga“ nadajući se da će napisati baš ono što je usljedilo)
- Od mene.
E, sad više nikaj ne znam. A ne zna ni ona. Ne će me, a piše ko da joj je žao da odustanem. Ah.... Pa ti budi pametan. Mislim da su tu na djelu one emocije kod kojih pamet baš i ne pomaže puno.
- Jel bi ti mene? Nemoj one spike da nisam tvoj tip jer to ne pušim!
- Nisam tak zamišljala svojeg dečka.
Čuj stara, pa nisam ni ja svoju ženu zamišljao kao tvoj lik, ali ja te ni ne prosim. Ja bih pusu jednu za početak pa ako to bude i kraj ni bad. Preživjet ćemo i ti i ja.
Ma znaš kaj? Uzmem si ja jednu imelu u džep sad za Božić i samo ju stavim iznad tebe kad te dođem pozdravit i ne budeš imala izbora. Pusa mora past. Barem nekaj. Takav je običaj, a ako ih počnemo zanemarivati nećemo daleko dogurati. Imam alibi. Jes.
Možda ja i jesam lud, ali ona nije zbunjena. Valjda. Možda i zna kaj hoće, a ako i ne zna valjda zna da mene ne će. Valjda. Jer inače.... Bio sam baš bijesan jučer, ali nemam razloga. Stvarno nemam. Samo budala želi nekaj kaj ne može imati. Čovječe, pa ja sam i zbunjen. Nemam odgovora. Dok ga nađem javim. Ako nađem.

Darko Grlica mi je ime. Stojim ovdje sa svim svojim manama i kvalitetama. Svjestan većine njih trudim se istaknuti pozitivno i potisuti negativno. Ponekad se dogodi suprotno i negativno izbije na površinu, a dobre stvari umru. Srećom, to ne traje dugo i većinu vremena nisam takav, ali dugo traje obavijanje rana, zacjeljivanje ožiljaka koje moje mane prouzroče. Može se desiti da jednim krivim potezom upropatiš mnogo truda i sve tvoje vrline se rasprše i zaborave u trenu. To se meni događa kad pijem.
Hoću li ikada postati normalan? Mislim da se to ne postaje.... Ili jesi ili ne, to se ne da naučiti, ali vrijedi probati. Život mi je učitelj, a reakcije ljudi oko mene putokaz. Trudim se. Nije kasno. Još priča sa mnom.
Ne će vječno biti razumijevanja i zato moram promijeniti kaj ne valja. Dok ne zajebem do kraja.... Za početak ne pijem. Ove subote. Pa ćemo vidjet.

Baš pretjerujem. Malo. Malo puno. Gle! Oksimoron. E, baš sam moron. Ne možeš nekog natjerati da te voli. Nasreću. A ja baš to pokušavam i trudim se previše mada to tak ne djeluje. Ispadam dijete i radim čudne stvari, postajem naporan i kasnije se gadim sam sebi. Ne znam kako da se svidim pa hoću na silu, ali sve na neki čudan način. Jako čudan. Moron.
Ne mogu zamisliti kak bih ja reagirao da mi netko radi to kaj ja radim njoj. Vjerojatno ne tak tolerantno. Hvala joj kaj me trpi i pozdravlja uopće, kaj razgovara sa mnom i odgovara mi na poruke. Vjerujte, to je hvale vrijedno. Pravi pothvat. Stvarno je posebna.

Lagao sam.... Da nije bitno tko čita postove. Bitno je. Krvav ispod kože. Takav sam. Da ih barem čita ona, ali to je teško vjerovati. A i kaj da čita? Ništa se ne bi promijenilo. Neki vlakovi voze jednom u životu i nikad ih više ne vidiš na svojoj stanici.
Ali što ako je došla druga? Još jedan vlak koji ne smijem propustiti. Ako sam nešto naučio.... I sad je čitanje neki problem? Pa nek ona čita. Možde prestane biti druga. I svi ostali, ali to nije presudno. Stvarno nije, ali dobro dođe. Ako napišem najbolje djelo na svijetu, a za to nitko ne zna onda baš i ne vrijedi previše. Pa može bit i sto puta najbolje. Uostalom, pišem radi pisanja i radi terapije. Zato čitaj brate!! Nije me sram. Dapače. Ponosan sam.

Mislim da bi to bila tragedija zar ne?
Ma nisam.
Ne ja.
I pogotovo ne u nju.
Di baš u nju?
Nakon one.
Ma ne.
Ne smijem opet pogriješiti!
Sljedeći put mora biti kak Bog zapovijeda.
A ne ovak da me ne će, a ja hoću samo zato kad me ne će.
Valjda.
A i ne smije tu nikaj biti.
Nije ekipa spremna.
Jebo ekipu.
Nisam ja.
Valjda.
Možda.

To je jedino što tražim od tebe....
Ujedno, najmanje i najviše što možeš učiniti. Ujedno, najmanje i najviše što bi trabao učiniti. Ništa više. Niti manje. Ne tražim ju serviranu, samo me nauči loviti. Dalje mogu sam. Dalje želim sam. Ajd.