|
- Jesi odustao?
- Od čega? (pitam ja namjerno, da ne napišem “od koga“ nadajući se da će napisati baš ono što je usljedilo)
- Od mene.
E, sad više nikaj ne znam. A ne zna ni ona. Ne će me, a piše ko da joj je žao da odustanem. Ah.... Pa ti budi pametan. Mislim da su tu na djelu one emocije kod kojih pamet baš i ne pomaže puno.
- Jel bi ti mene? Nemoj one spike da nisam tvoj tip jer to ne pušim!
- Nisam tak zamišljala svojeg dečka.
Čuj stara, pa nisam ni ja svoju ženu zamišljao kao tvoj lik, ali ja te ni ne prosim. Ja bih pusu jednu za početak pa ako to bude i kraj ni bad. Preživjet ćemo i ti i ja.
Ma znaš kaj? Uzmem si ja jednu imelu u džep sad za Božić i samo ju stavim iznad tebe kad te dođem pozdravit i ne budeš imala izbora. Pusa mora past. Barem nekaj. Takav je običaj, a ako ih počnemo zanemarivati nećemo daleko dogurati. Imam alibi. Jes.
Možda ja i jesam lud, ali ona nije zbunjena. Valjda. Možda i zna kaj hoće, a ako i ne zna valjda zna da mene ne će. Valjda. Jer inače.... Bio sam baš bijesan jučer, ali nemam razloga. Stvarno nemam. Samo budala želi nekaj kaj ne može imati. Čovječe, pa ja sam i zbunjen. Nemam odgovora. Dok ga nađem javim. Ako nađem.
|