| < | siječanj, 2006 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | 31 | |||||
Nova godina je počela punom parom – na poslu toliko toga za uraditi, klijenti zovu k’o da disat ne mogu bez nas, nema više čestitki, čokolade se ne dijele, praznici su prošli. A ja sam još uvijek u prazničkom raspolozenju. Odmaram se kod kuće s dragim, idemo u shopping jer gužve uopšte nema, a sve je na snizenju, gledamo filmove, ma super nam. Razmišljam nešto o tim praznicima, razmišljam o običaju darivanja poklona. Ja ne volim da kupujem poklone. Ne, nemojte me pogrešno shvatiti, nisam sebična, ali ne volim da kupujem poklone jer nikad pojma nemam šta da kupim. A ne volim ni kad nekome moram kupiti poklon zato što sam “supposed to”, ili što znam da ću ja dobiti poklon od te osobe, pa je red da i ja njoj nešto kupim. I još pored toga, većina ljudi ti nikad ne kaze šta žele, šta im treba, i ti im onda kupiš neku glupost tek toliko da ih se riješiš. Now, all that being said, ja volim da svojim prijateljima darujem poklone (primjetite da sam gore napisala “kupujem”), volim da ih obradujem nekom sitnicom koja će ih totalno iznenaditi i koju uopšte nisu očekivali. Volim da darujem poklon zato što želim da ga darujem, ne zato što se to od mene očekuje. Prije nekoliko sedmica dok sam s dragim kupovala te neke obligatory poklone, predložila sam mu da kupimo nešto za našeg poštara. Dragi je bio oduševljen idejom, a meni je shopping odmah postao zabavniji. Više nije bio oligation, nego nešto što sam svarno želila da uradim. Mi imamo super poštara, starog čiku kojeg vidim svaki dan dok šetam Montyja. Pozdravimo se, ispričamo se, i on nam svaki dan donosi Wall Street Journal i tonu ostalih magazina koje dobijamo svake sedmice. Znam ja da je to njegov posao, ali ja sam jednostavno htjela da mu se zahvalim nekom malom sitnicom i da mu kažem koliko cijenim način na koji on radi svoj posao. Kupili smo mu Belgium cookies u finoj metalnoj kutiji sa pahuljicama. Nije bilo ni 10 dolara, ali je bio poklon od srca. Znala sam da cemo ga obradovati i iznenaditi. Danas smo od njega dobili “thank you” letter koje je mene i iznenadilo i obradovalo. Malo pismo, veoma jednostavno, a na dnu je pisalo “Thank you for the Belgium cookies. They were great! Your mailman, Paul”Eto, sad znam i kako nam se poštar zove! |