| < | prosinac, 2005 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | |||
| 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 |
| 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 |
| 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 |
| 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | |
Veju, veju pahuljeMraz po staklu šara Stiže nova godina A odlazi stara … Evo još malo pa prođe i 2005. Meni nije bila loša. Desilo se mnogo promjena, ali sve su bile dobre. Mada je bilo dana kad sam bila neraspoložena, ljuta, iznervirana (ma, moralo ih je biti jer ipak ne pijem happy pills), bilo ih je mnogo, mnogo, mnogo više onih kad sam bila vesela, sretna, zadovoljna. Bila mi je dobra 2005. Dosta mi se želja ispunilo, čak i neke o kojima sam samo sanjala i nadala se da će se jednog dana pretvoriti u stvarnost. Ostala je jedna koja je je trenutno “in the limbo” statusu. Naime, zelenu kartu još nisam dobila, a bez nje mi nema ni puta u Bosnu idućeg ljeta. Prije 3 dana je bilo 8 godina od mog dolaska ovamo, a nazad nisam išla još od tog decembra 1997. No, nadam se da će 2006. donjeti nešto zeleno u naše poštansko sanduče, i da ćemo moći obradovati roditelje našim dolaskom. Nije lako misliti o svemu tome, umorna sam od glupog imigracijskog ureda, ali ostajem optimista do kraja. Ipak se nemam na puno toga požaliti. Evo, dragi upravo pravi sarmu, ja ću poslije oblatne, kuglice i onu pitu od jabuka što se nije napravila prošlog vikenda… spremamo se za doček :))) Neka vam je sretna nova godina i neka vam donese puno zdravlja, ljubavi, sreće i radosti. |