| < | srpanj, 2005 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
Evo šta se deslio, ili šta me navelo da napišem prošli post. Opet se ganjam sa efing INS-om! Koji će to sretni dan biti kad im više ne budem morala poslati ni jedan glupi formular i niti cent moje love. Sad trenutačno pokušavam da izganjam zelenu kartu, jer udala sam se za američkog citizena, pa mi je i ta “privilegija” konačno dostupna. (čitati sa sarkazmom – op. aut.) No nije to baš tako jednostavno kao što sam ja mislila da će biti. Ipak, kad se pomješamo ja i INS ništa nije jednostavno. To bih već do sad trebala znati, a eto opet sam se nadala da će biti – to je taj moj optimizam. Za radnu vizu sam im morala poslati 4 kile papira – ovo nije pretjerivanje, imala sam ogromnu kutiju koju su u pošti izvagali na 8 lb 9 oz, a trebalo je mom šefu i meni pune dvije sedmice da skupimo sve te papire. Ništa drugo nismo radili osim toga, no to je posebna priča. A ja se nadala da će ovaj put biti jednostavno! Ali eto krenula sam i u taj podvig – nabavila sve formulare (i to nekoliko kopija, bolje imat viška, ako se šta pogrešno napiše) i krenula praviti spisak šta mi sve treba: 1. Vjenčani list - još ga nismo dobili, valjda dođe iduće sedmice 2. Nekoliko slika, i mojih i njegovih – nije problem, slikat ćemo se 3. Kopije njegovih taksi za zadnje 3 godine – ni to nije problem, znam tačno gdje su 4. Lova – ništa nema za džaba 5. Ljekarski pregled – ma, što da ne?! Ništa posebno, zar ne? Izgleda jednostavno, zar ne? Ali ipak sam to ja! Odlučila sam uraditi ljekarski dok čekamo na vjenčani list, tako da sve bude gotovo kad ga dobijemo. Isposatavilo se da samo jedan doktor može uraditi taj pregled (jer samo njega INS prihvata), i gle čuda - njegova ordinacija je preko puta, baš doslovno preko puta zgrade u kojoj ja radim. “Ma, ovo će biti piece of cake”, odmah sam pomislila. Odem tako u petak kod njega na taj pregled. Srce kuca normalno, pritisak savršen (112/80), pluća dišu kako treba – zdrava sam k’o dren, što bi se reklo, a ja sva sretna. E sad, pita on mene koje sam sve vakcine imala. Ha, vakcine? Otkud znam, svačime su me kljukali, evo vidi ožiljke na lijevoj ruci. Ali bez pismenog rekorda moji ožiljci ništa ne znače – moram dobiti tetanus, MMR, nešto u desni guz, moram vaditi krv da vide imam li sifilis(?) ili HIV, i moram raditi TB skin test. Ma nema problema, kontam ja – bring it on. Boc u jedno rame, boc u drugo ramo, boc u guzu, malo duži boc u venu da se izvadi krv i onda bolni TB boc u ruku. Završi se sve to, i kaže on meni da dođem u ponedeljak da vidi jeli reagovao TB test, ako jeste moram na x-ray pluća. “Ma, daj, baš će reagovati”, mislim ja u sebi, i kažem mu da ću navratiti u ponedeljak. U nedelju se pojavio mali crveni kružić tamo gdje sam dobila TB inekciju. Malo sam paničila i kukala dragom kako imam tb, ali nisam bila zaprave zabrinuta. Odem u ponedeljak doktoru, kad će ti on “hm, reagovalo je, moras ići na x-ray”. Ma, šta na x-ray, jesi ti normalan? Ja imam veću reakciju kad me komarac ujede, a ti si me ubrizgao tb virusom, kako neće reagovatiti???? – vrištala sam u sebi. A njemu rekla “ok, gdje treba da idem”. Bila sam tako upset, bila sam ljuta, razočarana… Zar ne može ništa jednostavno da bude? Zašto se kod mene uvijek nešto mora iskomplicirati? Kako je test mogao da bude pozitivan – pa nemam ja tuberkulozu!!! Ah…. Sutra idem nazad da čujem rezultate sa x-raya – koja šega. Ako je taj test toliko nepouzdan i ako reaguje pozitivno čak i kad nemaš tb, zašto ga još uvijek koriste? To je ono što mi nikako nije jasno jer kažu da ako jednom bude pozitivan, onda će ti uvijek biti pozitivan. Ma ne kontam. Ali bila sam upset veoma i tek kad sam se malo smirila (uz pomoć dragog) napisala sam prošli post. Sad vas opet pitam – jeli bolje biti optimista, ili biti kao Jazzie pesimista, pa onda biti prijatno iznenađen kad se ništa loše ne desi? Ja sam i dalje oprimista. Uvijek ću reći “super, imam još pola čaše vode” umjesto “oh, pa samo mi je pola čase vode ostalo”. Znam da to donosi razočarenje kad se sve ne desi onako kako zamisliš, ali srećom kod mene to ne traje dugo. Uglavnom me prođe za nekoliko sati, ako je dragi pri ruci onda i brže – on mi je najbolji antidepresant :)) |