| ožujak, 2005 | > | |||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||
Juče kad smo dosli kući na stolu me dočekala kutija čokolada. JA: O, ho ho, čokolade! Za mene? ON: Ma, ne… ja kupio sebi :) JA: Nisi, nisi. Piše na kutiji filled with love – mora da su za mene :) ON: Pa naravno da jesu, hajde otvori. Skidam papir i pokušvam otvriti kutiju, ali selotejp je na sve strane, i naravno on mi pomaže. JA: Otkud to da mi kupis ove čokolade? Je li to zato sto sam išla zubaru? A u kutiji sve moje omiljene. Dragi ih je sam izabrao – sa kokosom, sa mokom, od bijele čokolade… ON: Aha, išla si zubaru, a i osmi mart je sutra, a mene sutra neće biti skoro čitav dan… JA: Sutra je osmi mart!!!! – gledam na sat kojeg nema na ruci. JA: Skroz sam zaboravila da taj praznik uopšte i postoji (ovdje se to uopšte ne slavi) ON: Razmišljao sam da li da uzmem cvijeće, ali ono bude lijepo nekoliko dana i onda ga moraš baciti, a znam koliko voliš čokolade… JA: Good choice! Zagrljaj. Poljubac. Jedno veliko volim te. |