Juče kad smo dosli kući na stolu me dočekala kutija čokolada.
JA: O, ho ho, čokolade! Za mene?
ON: Ma, ne… ja kupio sebi :)
JA: Nisi, nisi. Piše na kutiji filled with love – mora da su za mene :)
ON: Pa naravno da jesu, hajde otvori.
Skidam papir i pokušvam otvriti kutiju, ali selotejp je na sve strane, i naravno on mi pomaže.
JA: Otkud to da mi kupis ove čokolade? Je li to zato sto sam išla zubaru?
A u kutiji sve moje omiljene. Dragi ih je sam izabrao – sa kokosom, sa mokom, od bijele čokolade…
ON: Aha, išla si zubaru, a i osmi mart je sutra, a mene sutra neće biti skoro čitav dan…
JA: Sutra je osmi mart!!!! – gledam na sat kojeg nema na ruci.
JA: Skroz sam zaboravila da taj praznik uopšte i postoji (ovdje se to uopšte ne slavi)
ON: Razmišljao sam da li da uzmem cvijeće, ali ono bude lijepo nekoliko dana i onda ga moraš baciti, a znam koliko voliš čokolade…
JA: Good choice!
Zagrljaj. Poljubac. Jedno veliko volim te.
Post je objavljen 08.03.2005. u 15:04 sati.