golly&bossy

Mobitel: Drin-drin
Min: E
Maja: Spremi se, u utorak te izvodin vanka.
Min: Di, di?
Maja: To je iznenađenje
Min: A što moram obuć
Maja: Moraš se sredit!
Min: Je li mogu doć u patikama?
Maja: U smokve, jesan rekla da se moraš sredit. Patike nisu sređivanje!
Min: Moraš mi onda dat više informacija, kako ću znat što ću obuć ako neznan di gren?
Maja: Vodin te na otvaranje Rembrandtove izložbe!

Dragi Naši
Rečeni utornik bili smo spremni od ranega jutra. U već poznatu bursu (klik ) stili smo zelene čizme, jednu manju crnu bursu, knjigu za čitat u tramvaju (klik) i opremu za trbušni, a na sebe crnu vestu (klik), čizme (klik) i vjerni crveni kapot.

U 7 smo se nacrtali isprid MUO i guštali gledat kamere raznih televizija, crveni tepih i face kako gredu na otvaranje. Došla je i Maja i odma nas malo čudno pogledala. Brzo smo rekli: “Iman postole na tak za prisvuć i drugu bursu.” ”Onda dobro, kad imaš postole na tak i drugu bursu, onda dobro” rekla je Maja.

Po crvenen tepihu smo se uputili prima ulazu. Prošli smo prva vrata, ali zapeli smo na skalinama. Dok smo čekali pogledali smo pozivnicu i rekli: Evo što ti je marketing. Ovo je zbirka iz nikega muzeja u Gracu, znači provincijski muzej, znači da moguće da postoje i boje zbirke Rembrandta, ali stavi đambo plakate po cilon državi, crveni tepih prid vrata i stavi sve u Muzej za umjetnost i obrt i ne možeš proć od svita. Da je ovo u Kabinetu grafike na Zrinjevcu, niko nebi doša.*

Onda smo svi (a bilo nas je petšest) zaključili da nema smisla stat na skalama nego smo išli na piće. Vratimo se Min na robu. Na kraju se nismo uspili prisvuć u postole na tak i prominit bursu, ali i dalje smo bili šesni. Posebno nan se sviđalo što su s nama u društvu bile i jedna fensi crvena bursica, ultrakul hlače od Ivone Martinko i jedna vintage bunda od astrahana. A kad smo se napokon popeli nazad na izložbu našli smo se okruženi svin bundama grada. “Nesrićna Fani Stipković. Morala se, jadna, slikat gola da bi pokazala da je krzno fuj, a eto ti sad, sve zalud.” promislili smo.

A onda smo išli na trbušni.
Vashi

*Da se razumimo. Uopće ne mislimo da je loše što je narod pohrli u MUO. Da je bar svaki muzej tako agilan.



P.S. Dobili smo kritiku i zato sad nadopunjavamo zapis. Dakle, na otvorenje smo išli ljubaznošću Croatia osiguranja, glavnog sponzora izložbe. Ugodno smo se družili s Majom i njenom fensi crvenom torbicom, Marijom u najgenijalnijem kaputu na ruže, Mateom, a priko nje i s Ivonom Martinko koja joj je sašila gaće. Bila je i rodica Sandra o kojoj ne znamo puno, ali je isto lipo izgledala. Bila je i Vica koja uvik ima posebni nakit, pa tako je imala i tada, i Darka u vintage kaputu od astrahana. Moramo spomenut i Izidora Kršnjavog koji ni bi u društvu, ali o kojem smo s uvažavanjem govorili posebno se osvrćući na njegov rad kao Predstojnika ureda za bogoštovlje i nastavu.