sensualissimo

Juče sam kupio novu košulju.Po običaju
muka mi je bila da je probam u butiku,
pa sam se doma iznenadio kad sam saznao
da amerikanska L veličina mlogo je veća
od evropske.Vratio sam se na mjesto
(zločeste)rasprodaje Ralf Loren stilski
kompaktnih,ležernih,sportskih i dobrih
kvalitetom muških košulja,pa sam se eto
bespotrebno neugodno smješkao pred
slatkom crnkom,prodavačicom.Na kraju
sam dobio svog M (malog/velikog)Lorena
-istina u drugoj boji-i svi srećni i
zadovoljni.
Taj problem ne rješavam godinama.U
principu ne ulazim u butike,osim
ako mi nešto istinski ne treba,a i
kad štogod kupujem potrudim se da to
ne isprobam-ili to na brzaka smuljam.
Kući,pred MOJIM ogledalom natenane se
šepurim,premjeravam,odmjeravam,
isprobavam.Kao da me je stid to isto
činiti u prodavnici koja u tu svrhu
postoji-butiku.Nije to stid,to je
prije osjećaj nelagode da narušavam
MIR prodavačica,ometam ih,maltretiram.
Prosto se osjećam nepoželjnim,
suvišnim,drskim jer pitam,nevaspitanim
jer probam već dva minuta itd.To je
zato što kod nas butikašice,iako
zgodne,privlače pažnju-ali svojim
namćorastim obrvama,namrštenim
grimasama,neprijatnim pogledima.
Mušteriju shvataju kao neprijatelja,
u množini slučajeva.Ne mili mi se ni
da im priđem,da ih mimoiđem,a kamoli
da trpim njihova arogantna rogušenja
i ispitivačke poglede prepotentne do
uvrede.Umara me to,gadi mi se ta fela
žena,čitava ta akcija me odbija,pa
me mrzi da je izvodim,da pokušavam,
da se izlažem riziku.
Osim naravno u rijetkim trenucima
kad sam odlučan i znam tačno šta
hoću:upadam kao gerile prethodnica,
ko furija šibam pogledom,tražeći
ono što tražim,mrtav ozbiljan,
aristokratski siguran i možda malo
i nadmen,s izvjesnim distanciranim
držanjem,gordim gardom koji otkriva
sav prezir prema tim frustriranim
fuficama koje su mi jebale nanu
naninu toliko puta prije...

Jedan drug mi reče,koji putuje,
da u inostranstvu mušteriji samo
što jajca ne lade,odnose se
prema njoj/njemu sa poštovanjem,
ljubazni su i uslužni i nasmijani
svi prodavci,sve PRODAVAČICE,
,spremni da pomognu,da zaginu,
i da vas ako treba duže zadrže
u svojoj radnji,ne bi li još
nešto kupili.

Ama ljudi moji da li to postoji?