Nemoj stajati kraj mog groba i plakati.
Ja nisam tu, ja ne spavam
ja sam tisuću vjetrova koji pušu,
ja sam dijamantni odsjaj u snijegu
ja sam sunčeva svjetlost na zrelom žitu,
ja sam nježna, jesenja kiša.
Dok se budiš uz jutarnju tišinu,
ja sam brzi, uzdignuti juriš
tihih ptica u kružećem letu,
ja sam dan koji nadilazi noć.
Nemoj stajati
kraj moga groba i plakati —
nema me,
nisam umro.
Clare Harner
Oznake: Malo dobrih ljudi
