|
|
| < | rujan, 2007 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | |||||
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Slučajnim odabirom riječi opis bloga našega ide ovako:
Ronin
Odbjegla nevjesta
Road racing
Black killer
Olovni vojnik
Djevojčica iz džungle
me majself end aj
Zajebajen se.
Nije slučajni odabir.
To su DVD-ovi na Majinon stolu.
Majin blog
Jok
Eat My Silkworms
veri intresting
Future Me
Svjetlosni propuh
Ja san NINa.
Nevolin ovako pisat o sebi.
Al jebiga. Nevolin ni živit pa opet živin.
I živin u leglu seljaka aka Splitu.
Iako je leglo seljaka nebi ga minjala za ništa.
Najlipši grad na svitu.
Samo se prošetajte po domu (omladine) i shvatit ćete ironiju.
Al nema veze ja sad tu pišen blog i ko jebe Split.
Glavno da ću se moć pripucavat sa ovon drugon šta ga piše sa menon.
Bok Maja. Kak si mi danas?
Boa ^
Bob ^
Nosonja ^
E ovo je moj box
Ja san Maja... također iz Splita... nisam toliko kreativna al snać ću se... idem 1. razred II. gimnazije i nisam baš zadovoljna svojim životom... moj moto je jednostavno naslov jedne pisme: Live and let die! mislim da je to najjednostavniji opis života, zašto komplicirat... ako pitate ljude koji me znaju reć će da sam vesela, naporna, hiperaktivna osoba, ali sam zapravo puno drukčija to je samo vanjština... živim na Brdima - mnogi će reć selendra al ta selendra ima moju kuću, dućan i stanicu i meni ništa drugo ne triba (iako ima još dosta nepotrebnih stvari tipa 10 kladionica)... imam malog ali paprenog brata Jozu - 4 godine... on je jako zanimljiva osoba posebno ako gledate njegov horoskop znak: riba podznak: škorpion, jako zajebano riba je emocionalna i uvik se uvridi a škorpion se brani žešće nego iko... a ja sam znak: riba a za podznak nisam sigurna jeli riba ili vodenjak u svakom slučaju katastrofa...
Right now logic states I need to be not contemplating suicide,
Cos with rational thought it would seem that I need to be not doing the stuff that makes death seem like
an easier option,
I need a totally trojan plan right now.
Ha! Pa ti sad zaključi. Šta to prolazi mojon glavon... A šta se vidi vanka...
Neki dan san gledala Brucea Svemogućega i baš mi je bija simpatičan al onda san išla gledat reprizu i nije mi više bija tako simpa, bija je baš bezveze i sebičan. I tako se zajebah. Ka i tisuću puta prije. Al ne pričan o filmovima samo. Tako mi je i sa ljudima. Ajme šta me živcira ovo glupo podcrtavanje svake riči. Pa jesu oni glupi? Pa jel stvarno misle da je ljude briga jel pravilno pišu il nisu??? I vidi samo mi pišu nisu podcrtali... 
Ma lolčina brale mili...
Ma uglavnom išla san pisat kako san se razočaravala u ljude nakon super prvog dojma (ni super nisu podcrtali 
) i kako me to stvarno počelo jebat u mozak. I nakon napornog razmišljanja i pokidanih prijateljstava san odlučila da više neću ocjenivat ljude zbog dojma koji ostavljaju izvan oklopa i maski, a da ih ne poznan bar tri miseca. I ka to je sve u početku dobro funkcioniralo al jebate bila san došla u novi razred i tu sad pun kurac ljudi i ja nesmin nikoga ni ocjenit ni reć da mi je simpa il nešto. I zbog mog blesavog ponašanja ja san totalno ostala sama u tom razredu, ne sprijateljujući se s nikin ni ništa. Mislin sa svima san komunicirala i sa svima san bila dobra al oni su svi imali svoje grupe u kojima su ka bili zaštićeni i naravno da neće padobrance primat. A posebno mene koja san priko svakog malog odmora slušala samo Panteru i Iced Earth da ih odbije nabijačka muzika i streljala ih sve sa pogledon... A posebno odbijala ono njihovo ljubakanje kad koja dođe pa mora poljubit sve po redu. Ja bi se uvik izmicala... 
I naravno onda da te neće zvat vani... Al to je bilo ka u redu jer san ja imala svoje prijatelja (ha!ha!) izvan te škole i ka neku ekipu koja se bila malo pomalo formirala... I tako san živila od subote do subote da izađemo vani i dan nas deva tlači da pušimo i da pijemo ledenu pivu po najvećoj zimi... Bilo kako bilo bar me niko nije ljubija. 
I onda san napokon uključila mozak u moj život i zaključila da se nemogu tako ponašat. Da moran bar pleštinu pohvalit kad pogodi vrime iz engleskog u rečenici kojoj san joj dala da vježba. I ono nekako skužila koji mi se ljudi sviđaju a koji ne i skužila da bi vrlo lako mogla upast u neku ekipu samo ako buden malo uporna. I ja san ka upala tu neku ekipcu i skužila dan san požalila šta san ikad uključivala mozak. Da mi je bilo bolje slušajući mp3 priko odmora i streljajući ljude pogledon. jer san odustala od sasvim pristojnog načela i pustila da me ponese krivi dojam o toj ekipi. Skužila san da tu ne pripadan i da neću ka šta neću nikad pripadat u društvo veće od 5 osoba. Al nema veze ja san izvukla pouku da definitivno ne triba ništa sudit po prvon dojmu jer se na kraju uvik zajebeš pa koliko god dobro procjeniva ljude... Jednostavno se zajebeš...
E marta ovo nije napisano zbog tebe... samo ono ha ha
