Marketing
Svemogući kaos
Neki dan san gledala Brucea Svemogućega i baš mi je bija simpatičan al onda san išla gledat reprizu i nije mi više bija tako simpa, bija je baš bezveze i sebičan. I tako se zajebah. Ka i tisuću puta prije. Al ne pričan o filmovima samo. Tako mi je i sa ljudima. Ajme šta me živcira ovo glupo podcrtavanje svake riči. Pa jesu oni glupi? Pa jel stvarno misle da je ljude briga jel pravilno pišu il nisu??? I vidi samo mi pišu nisu podcrtali... 
Ma lolčina brale mili...
Ma uglavnom išla san pisat kako san se razočaravala u ljude nakon super prvog dojma (ni super nisu podcrtali 
) i kako me to stvarno počelo jebat u mozak. I nakon napornog razmišljanja i pokidanih prijateljstava san odlučila da više neću ocjenivat ljude zbog dojma koji ostavljaju izvan oklopa i maski, a da ih ne poznan bar tri miseca. I ka to je sve u početku dobro funkcioniralo al jebate bila san došla u novi razred i tu sad pun kurac ljudi i ja nesmin nikoga ni ocjenit ni reć da mi je simpa il nešto. I zbog mog blesavog ponašanja ja san totalno ostala sama u tom razredu, ne sprijateljujući se s nikin ni ništa. Mislin sa svima san komunicirala i sa svima san bila dobra al oni su svi imali svoje grupe u kojima su ka bili zaštićeni i naravno da neće padobrance primat. A posebno mene koja san priko svakog malog odmora slušala samo Panteru i Iced Earth da ih odbije nabijačka muzika i streljala ih sve sa pogledon... A posebno odbijala ono njihovo ljubakanje kad koja dođe pa mora poljubit sve po redu. Ja bi se uvik izmicala... 
I naravno onda da te neće zvat vani... Al to je bilo ka u redu jer san ja imala svoje prijatelja (ha!ha!) izvan te škole i ka neku ekipu koja se bila malo pomalo formirala... I tako san živila od subote do subote da izađemo vani i dan nas deva tlači da pušimo i da pijemo ledenu pivu po najvećoj zimi... Bilo kako bilo bar me niko nije ljubija. 
I onda san napokon uključila mozak u moj život i zaključila da se nemogu tako ponašat. Da moran bar pleštinu pohvalit kad pogodi vrime iz engleskog u rečenici kojoj san joj dala da vježba. I ono nekako skužila koji mi se ljudi sviđaju a koji ne i skužila da bi vrlo lako mogla upast u neku ekipu samo ako buden malo uporna. I ja san ka upala tu neku ekipcu i skužila dan san požalila šta san ikad uključivala mozak. Da mi je bilo bolje slušajući mp3 priko odmora i streljajući ljude pogledon. jer san odustala od sasvim pristojnog načela i pustila da me ponese krivi dojam o toj ekipi. Skužila san da tu ne pripadan i da neću ka šta neću nikad pripadat u društvo veće od 5 osoba. Al nema veze ja san izvukla pouku da definitivno ne triba ništa sudit po prvon dojmu jer se na kraju uvik zajebeš pa koliko god dobro procjeniva ljude... Jednostavno se zajebeš...
E marta ovo nije napisano zbog tebe... samo ono ha ha
Post je objavljen 13.09.2007. u 19:15 sati.