Svi mi imamo neku utjehu, neko misto di se čutimo ka dite u materinom krilu.
Danas sam slučajno priko Peristila trevija Edu Šegvića i on me pozva da dođem do njega u Križevu ulicu u Veli Varoš. I pogledajte koje mi je lipe slike da, slike materinog mi krila.
A ni moje slike nisu za bacit.
I da završim sa pismom moga pape kojemu je Veli Varoš ista tepla postelja u kojoj sniva samo lipe snove.
Veli Varoš
Obići ću Veli Varoš,
kalete moje mladosti,
da oživin stari raskoš,
mog ditinjstva u radosti.
Sitit ću se,centa, franja,
krpaša u našen dvoru,
svih lipota ča san sanja,
ne znajući za pokoru.
Sitit će se picigina,
pojubaca u portunu,
iz konoba crnog vina,
i rendesa na Kašjunu.
Sitit ću se svake noći,
starih pisan, serenada,
sritne duše, u samoći
šetat kaletama grada.
Znam, da tega više nima,
drugo doba, drugi judi,
u mom srcu led i zima,
samo moju maštu budi.
I u mašti ča se toči,
bolne duše, pune friža,
zatvorit ću svoje oči,
slušat zvona, Svetog Križa.
Zdravi i veseli bili.
|
