Koliko van se puti u životu dogodilo da vas je neko uvridija, da vas je krivo pogleda, da van se lipo zamirija. Sigurno miljun puti ka i meni. Evo upravo danas mi se to dogodilo. U isti tren mi je skočija živac na tri iljade. Opra san ga ka vručon lušijom. Ma nisan se lipo čutija zbog toga, naprotiv, bila mi je muka u drobu, zujalo mi je u ušima od tlaka.
I onda san ferma, napravija đir do rive, uvatija malo zraka uprsi. Tako hodajući sve se mislim ča napravit. Neznan kako i otkud, u misli mi je uliza pokojni Papa. Vrtidu mi se one slike kad je oni turčin puca u njega, izraz boli na njegovom licu. Poza toga vidim ga di grli tega turčina, di mu oprašta ča ga je pokuša ubit.
E tek tad sam se čutija ka pokisli kukumar. Nisan moga to trpit, otiša san do onega ča me je uvridija i lipo mu reka. "Stari opraštam ti ča si me onako bez razloga napa i oprosti ča san onako grubo skočija na te. Nije bija red ni tebi i meni."
Ovi je osta ka trica, zagrlija san ga i u trenu kad su nam se pogledi susreli, uz osmjeh nestalo je boli u prsima.
Posli uz kavicu koju smo otišli popiti, prizna mi je da se i on grubo čutija zbog onega ča se dogodilo.
Eto, svitu moj toliko za danas.
I nemojte nositi svoju ljutnju u prsima, da ne izraste u veliku mržnju, ne okrečite glavu jedni drugima, opraštajte, jer samo tako će vam se oprostiti.
Zdravi i veseli bili.
|
