I jučer je subota počela lipo. Spustija san se do grada, lipo vrime, šušur, milina.
Doša san doma za obid, zvoni telefon, mater i otac u panici. Požar, gori oko kuće.
Trčin do auta, vozim ka Šumaher do Podstrane. Dimi, ne vidim kuću.
Sranje, sranje, sranje. Stiga san do kuće kad i vatrogasci.
Uspilo se ugasit, stradalo ne nešto maslina i voćaka ali kuću nije taklo.
Kako san kasnije dozna, neki je junak iša palit travu i uteklo mu.
Bome je rano počelo ovu godinu.
Eto, lip vikend.
Zdravi i veseli bili.
|
